НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Свето писмо и тумачења » ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА

ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА

 

ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА
 

 
Псалам 143
Давидов, ка Голијату
 
(1) Благословен Господ Бог мој. Почетак показује огромну радост. Који научава руке моје за борбу. Рукама назива дела, извршена у побожности, којима рушимо сатану.
(4) Човек се уподобио ништавости (сујети). Сваки човек се уподобио овом свету.
(6) Блесни муњом, и разагнаћеш их. Муњом назива еванђелску проповед.
(7) Пошаљи руку Твоју са висине, извуци ме и избави ме од вода многих, из руку синова туђинаца, (8) чија уста говораху сујету. Избави нас од помисли, које су нас окружиле услед злонамерности демона. Или, можда, водама назива јеврејски народ, који је окружио апостоле да би их задржао и погубио. Ти исти Јевреји били су и синови туђинаца, који говоре сујету. У чему се састојала та сујета? Зар није у ономе, што су рекли Христу: Што се Ти, човек будући, правиш Бог (Јн. 10; 33)?
(9) Боже, песму нову певаћу Ти, очигледно еванђелску песму. Те речи изговара сам Давид. Са псалтиром десетоструним псалмопојаћу Ти. Псалтир десетоструни је тело, које има пет чувстава и петдушевних енергија (дејстава), и свако чувство испољава њему својствену делатност.
(10) Који дајеш спасење царевима нашим – светим апостолима,које је Христос поставио за наше кнежеве. Који избављаш Давида слугу Свога од мача злога. (11) Избави ме и извуци ме из руке синова туђинаца. Ради Својих завета, покажи Своју бригу о нама. Мачем злим пророк је назвао махнитост и зверство нападача. Њих, као безбожнике, назива и туђинцима.
(12) У којих су синови њихови као младице посађени у младости својој. Синови телесног народа, каже псалмопојац, цветају, док су синови духовног народа унижени. То су они, који кажу: ако се наш спољашњи човек и распада, ипак се унутрашњи обнавља (2. Кор. 4; 16).
Кћери њихове улепшане, преукрашене као кип храма. Украшене земаљским украсима, због чега нису ни постале храм Божији као свете душе верујућих, него подобије храма. Споља су показивали да живе по Закону, док у себи нису имали Реч (Логоса) него лукавог (злог) духа.
(13) Ризнице њихове напуњене, преливају се из једнеу другу. Они нису сабирали небеско него земаљско богатство.
Овце њихове многоплодне, које се множе у изласцима њиховим. Њихова стока је угојена и многоплодна.
(14) Нема падања ограде нити капије. Наслађивали су се великим благостањем, али оно неће потрајати до краја, јер је на то указао и у другом псалму, говорећи: Оборио си их кад си их узгордио (Пс. 72; 18).
(15) Блаженим називаше народ којему то тако бива; блажен је народ којему је Господ Бог његов. Онај, који не суди право и ко толико брине о телесном, сматра себе блаженим ако се тиме много наслађује. Блажени се, међутим, не наслађују тиме, него призивају свог Господа Бога.

10 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *