НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Свето писмо и тумачења » ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА

ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА

 

ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА
 

 
Псалам 73
Поучан, псалам Асафов
 
Садржај
 
Гледајући последње одвођење Израиља у ропство, пророк у овом псалму моли Бога да Израиљце не лиши сваке могућности за помирење с Њим и да им остави неки начин за спасење. Описује како су непријатељи заузели град и сам божанствени храм.
(1) Зашто си, Боже, одбацио нас до краја! То значи да их је гнев већ до краја погодио, јер у тим несрећама неће имати спокојства.
(2) Опомени се сабора (народа) Твога, којег си стекао од почетка, ради Авраама, Исаака и Јакова. Избавио си жезлом наслеђе Твоје.[1] Уопште, Опомени се наслеђа Свога, које си Ти искупио жезлом, тј. наслеђа које је приуготовљено за царство. Због тога им је и речено: ви ћете Ми међу свим народима бити народ изабрани и царско свештенство (1. Петр. 2; 9). Ону Гору Сион, на којој си Се настанио, јер се Бог јављао у божанственом храму.
(3) Дигни руке Твоје на охолости њихове до краја, тј. на гордост оних, који су се наоружали против храма Божијег.
(4) И хваљаху се они који Те мрзе усред празника Твога. Будући да су се на празник Пасхе побунили против Господа, у то исто време били су предати непријатељима. У дане Пасхе, кад су се, према Закону, сви Јевреји окупљали у Јерусалиму, извршена је опсада града, и то управо у оно време, кад су Спаситеља приковали за крст. Поставише знамења своја као знамења (знаке). Под тим подразумева војна знамења. Говори о знамењима која се тако називају у војсци, јер су их поставили на путу у град. Они се, међутим, нису на томе зауставили него су пошли и даље, тј. напали су божанствени храм, не знајући да им је Бог предао град због безбожништва његових житеља. Будући да то нису познали, дивили су се својој сопственој моћи а Бога, Којем су се клањали у храму, клеветали за немоћ. Због тога пророк у наставку каже: (10) Докле, ће, Боже, да вређа непријатељ? Понављањем речи знамења изражава своје чуђење што је божанствени храм предат у руке непријатеља.
(5) Као у шуми дрвећа исекоше секирама врата његова. Тим речима описује разарање града и божанственог храма. Уз помоћ оруђа која се користе код сечења и обраде дрвета порушили су утврђења, излупали врата на здањима и, као у шуми, посекли све што је било лепо и вешто израђено.
(7) Запалише огњем светилиште Твоје. На нашу велику несрећу, кад су надирали у град имали су само један циљ – да укину Закон који си нам Ти дао, јер пророк речју (8) празници означава служење под Законом. Они су се, каже, одважили на то, не обазирући се на чудеса која су се дешавала у време наших предака и не стидећи се пророчке благодати. Наиме, Јевреји нису одмах били лишени и једног и другог. И пре, а и након повратка из ропства, имали су пророке: Агеја, Захарију, Малахију. Пророци, који су живели пре њих, предсказивали су будућност народу и царевима и разоткривали им зле намере непријатеља, у шта се лако можемо уверити на основу историје.
(9) Знамења (знаке) наша не видесмо.[2] Подстицали су један другога да прекрате празнике Господње, који су се још прослављали, и својим речима придружили су и дела. Ми, пред којима се све то дешавало, нисмо видели она чудесна знамења, каква су очевици често виђали у пређашњим биткама. Та знамења су била помоћ у недаћама које су нас опкољавале.’ Због тога смо, не видевши таква знамења, говорили: Зашто си Боже одбацио нас до краја! Нема више пророка, и нас неће више познати. На очајавање због нашег спасења највише нас приморава то, што у народу више не видимо пророка који би за нас могао да умилостиви Бога.
(10) Докле ће, Боже, да вређа непријатељ? Завршивши опис заузимања гpaда, приклања Бога и милост и моли Га да погледа колико то ожалошћује и Самог Бога, што се изражава и речима: (4) Усред празника Твога; (7) светилиште Твоје.., насеље Имена Твога; (8) празнике Божије; (10) Име Твоје до краја.
(11) Зашто одвраћаш руку Твоју? Зашто прекидаш давање добара којим си нас раније изобилно даривао, као из недара Својих?
(12) Бог је Цар наш пре векова. Сада оклеваш да нам подариш добра, а некада је Бог наш, Који је благоволео да се назове и нашим Царем, тако устројавао наше спасење да су то видели сви на земљи. Учини спасење посред земље. Из тог разлога су неки тврдили да је Јерусалим око земље.
(13) Ти си утврдио силом Твојом море, Ти си сатро главе змајева (змија) у води. Тим речима описује на који се начин раније устројавало њихово спасење. Као прво, кад је морску воду згуснуо као стену, док су они излазили из Египта, а то и означавају речи: Ти си утврдио море. Као друго, када је у води сатро главе Египћана, које због лукавства њиховог језика назива змијама. 3ато је с њима сатро и главу цара који их је предводио и којег такође назива змијом.
(14) Дао си је за јело народима Етиопским, тј. самог фараона са његовим војницима и колима. Народима етиопским овде назива јата птица из суседне Етиопије, која су прождирала тела Египћана када их је море избацило на копно.
(15) Ти си отворио изворе и потоке. Подразумева оно што се догодило у пустињи, када их је напојио водом која је потекла из стене. Ти си исушио реке Итамске. Итам се тумачи као југ, а на југу Јудеје тече Јордан.
(16) Твој је дан, u Твоја је ноћ. Ти ниси бринуо само о нама, кад смо прелазили преко Црвеног мора и били у пустињи него си, створивши дан и ноћ, сунце и месец, лето и пролеће и утврдивши границе земље, васцелом људском роду подарио блага. Говори то сада, призивајући Бога у помоћ, а затим наставља: (18) Сети се овог стварања Твог. Ако си сву ту творевину саздао ради људи, помози сада онима због којих је творевина саздана.
(18) Сети се овога: непријатељ је ружио Господа. Призивајући Бога да се због творевине смилује над народом, позива Га на милосрђе користећи још један начин, односно помињући да непријатељи имају високо мишљење о самима себи. И народ безуман раздражи Име Твоје. Запази нови начин којим Га подстичу на милосрђе – говорећи да непријатељ раздражи Име Твоје.
(19) Немој предати зверима душу која се исповеда Теби. Назвавши непријатеље зверима, наставља да Га подстиче на милосрђе тиме што они, који су сагрешили, својим исповедањем (признањем) заслужују неки опроштај. Моли да Израиљ не пропадне на такав начин. Та молитва је и услишана, јер су хиљаде распетих поверовале и спасле се.
(20) Погледај на завет Твој. Нови начин да подстакне на милосрђе. Самим тим што је према њима раније био благ и што је с њима начинио завет (савез), привлаче на себе милост. Јер се испунише тамна места земље кућама безакоња. Смисао ових речи је следећи: Господе, иако су се због безакоња извршених пред Тобом многи домови испунили тамом, нека не буде одбачен и осрамоћен цео народ, јер су неки имали наду у спасење. Они су се и спасли посредством апостола а посебно Петра, у време његових првих проповеди. Тако је број спасених био и три, и пет и много хиљада.
(21) Сиромах и убоги хвалиће Име Твоје. Будући да су спасени били достојни спасења; сиромашни духом, тј. збор апостола, према ономе што је речено: Блажени сиромашни духом, уз.носи Ти долична славословља.
(22) Устани, Боже, суди парбу Твоју. Моли Бога да устане и да суди онима, који су обманули Његов народ. Опомени се ружења Твога. Поново позива Бога да буде милосрдан, јер Га руже.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. У српском преводу: Избавио си жезал наслеђа Твога, прим. прев.
  2. У српском преводу: Знаке њихове не видесмо, прим. прев.

11 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *