ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА
Псалам 125
Песма степеница
Садржај
Седму песму су испевали они који су се уверили у своје избављење, јер се већ налазе у самом граду. Моле се за остале, који су још у Вавилону, да и они буду избављени од ропства.
(1) Када враћаше Господ робље сионско, бејасмо утешени. Ово апостоли пророкују о себи и о верујућима из незнабоштва, јер у Давидово време није било ропства. Због тога се, можда, мисли на духовно ропство, јер реч рекоше (2) пророчански указује на будућност:
(2) Тада рекоше у народима: велике ствари учини Господ са њима. То (робовање) свима показује да смо достојни суза. Наиме, сви се диве великим делима Божијим, јер нас је Бог избавио из тог горког ропства. Ми кличемо (јер нисмо безосећајни) иако нам нису враћена сва наша браћа, за коју и молимо: Поврати, Господе, робље наше као потоке на југу.[1] Тиме показује да је већина Јевреја остала у Вавилону, због чега се и њихов повратак пореди са током египатске реке, будући да југом назива пустињу.
(5) Који су сејали у сузама, пожњеће у радости. (6) Идући иђаху и плакаху. Онима, што се моле за оне који су остали у ропству, пророкујући Дух одговара: ако буду плакали због оних што су остали у Вавилону, и они ће се вратити.
Из тумачења Јефимија Зигабена:
(1) Када враћаше Господ робље сионско, бејасмо утешени. И овај псалам се надовезује на претходни и говори о повратку из ропства, односно о доласку у отаџбину, на Сион, његових (сионских) чеда. Говорећи о утехи, Давид под тим подразумева њихову слободу и олакшање. Блажени Теодорит каже: „Господ је као Свецар заповедио Јеврејима да се врате. Међутим, било је много злонамерника и противника закона Божијег, који се нису сагласили са овим повратком. Они пак који су се марљиво подвизавали у отачкој побожности и били наклоњени законитом богослужењу, с радошћу су прихватили заповест о повратку. Они се у овом псалму, видевши своју слободу, радују и моле да и сви њихови саплеменици буду удостојени те слободе.“
(2) Тада се испунише радошћу уста наша и језик наш весеља. Након повратка у отаџбину, у Јерусалим, наша уста испунила су се радосним речима, које су изражавале нашу унутрашњу, душевну радост, а језик наш био је преиспуњен весељем. Давид овде, у виду пророштва, о будућем говори као о прошлом.
Тада рекоше у народима. Кад виде да смо се вратили у своју отаџбину и да смо се тамо настанили, народи ће се задивити нашем чудесном повратку и рећи: Велике је ствари учинио Господ са њима.
4. Поврати, Господе, робље наше, као потоке југовином (на југу).[2] Вративши се у Јерусалим, Јевреји се моле и за оне који су остали у Вавилону, где је још увек било много њихових саплеменика. Поврати, Господе, и остале јеврејске заточенике који су остали иза нас. Подстакни их да се врате, као што посредством јужног ветра подстичеш воду да се врати у потоке пресахле током зиме. Наиме, јужни ветар својом топлотом разбија згуснуте облаке и из њих испушта кишу, тако да са снажним налетом и брзином покреће протицање воде кроз суве потоке. Или је, можда, као потоци, рекао мислећи на брзину којом теку потоци, и молећи да се и Јевреји исто тако брзо врате из вавилонског ропства. Према Теодоритовом тумачењу, под југом подразумева Јерусалим, будући да се он у односу на Вавилон, који је на северу, налази на југу. Није неуобичајено ни да пророци под југом подразумевају Јерусалим (Језекиљ, Авакум). Свети Григорије Нисијски каже: „У вишем смислу, севером се назива ђаво а југом Господ, како Га је назвала и невеста (Црква) у Песми над песмама: Устани ceвepe, и ходи јуже (Песма 4; 16), јер се разлучује од сатане а сједињује са Господом. Исто тако, и ми као да се разлучујемо од хладног места, тј. од греха и од његовог оца (ђавола), обраћајући се врлини и Господу и постајући пламени духом.“ Никита Ститат даје следеће објашњење: „Тако се и светитељи непрестано моле да се њихов заробљеник, тј. ум, врати југом, тј. дародавцем покајничких суза, односно Духом, како би, као вода из зимског потока, из непомућеног и тихог ума почели да истичу таласи умилења.“
5. Који су сејали у сузама пожњеће у радоспш. Они који сеју молитвене сузе са надом у спасење, с радошћу ће пожњети плод молитве, а он се састоји у ослобађању од невоље која их доводи у пометњу. Ове речи су уопштене и приличе свима, који се налазе у невољи и искушењу.
6. Идући идоше и плакаше, бацајући семе cвoje. Од општег, које је претходно изрекао, Давид се поново враћа ка појединачном и говори о Јеврејима у заробљеништву: када су одлазили у Вавилон, ишли су и плакали и, као што смо рекли, сузама сејали наду у слободу и у своје спасење.
Долазећи доћи ће с радошћу, узимајући руковети cвoje. Кад се Јевреји из заробљеништва врате у своју отаџбину, у Јерусалим, са собом ће радосно носити и своје усеве, тј. пожњеће плод наде у своје спасење који су сејали са сузама. Као што је семену пшенице потребна киша да би донело плод, тако су и семену наде, да би дало плод, потребне сузе. И као што је потребно да њива буде узорана и избраздана, тако су и души потребна искушења и невоље да би омекшала њена отврдлост и да, према речима светог Златоуста, на њој не би поникло трње и коров, односно страсти и њима слично растиње греха.
НАПОМЕНЕ:
- У српском преводу: Као потоке у југовини, прим. прев.
- До разлике у појединим терминима долази услед разлика у рукописима које су за своја тумачења користили св. Атанасије, Јефимије Зигабен и остали тумачи Псалтира, прим. прев.
Molim Vas, imam jednu molbu, ako može neko da protumačiti sledeći stih:
Ali plod Duha je ljubav, radost, mir, dugotrpljenje, nežnost, dobrota, vera, krotost, uzdržanost: protiv takvih nema zakona.
Galatima 5:22-23 KJV
Hvala unapred!
Драгоцено је ово тумачење. Слава Богу за све. Благодарим.
Може ли да се набави ова књига тумачења Псалтира?
Postovani Oce -Molim vas kazite mi kako je ovaj Psalm povezan sa -Да Бог благослови и облагодати младе који желе да се посвете Господу.
Zasto kletve? Kome su upucene?
Hvala Unaprijed
Slobodanka
Хвала Богу милом да сам пронашла ово тумачење,много је лакше. Иако се штошта разумом не схвати, срцем се разуме.
Нека нас Господ Исус Христос благослови и подари нам небеска и земаљска блага Његова. Молитвама Његове Пречисте Мајке и Преблагословене Богородице Марије. Амин
Господине професоре, прочитајте Псалам 1 и коментаре Св Атанасија Великог и Св Василија Великог на тај псалам. И то ће вам употпунити ваше наведене мисли. Христос се Роди!
Господ ће сачувати улазак твој и излазак твој, од сада и до века. Да ли се овај стих може тумачити и као улазак у неко друштво, неки круг људи, и када се схвати да човеку ту није место из овог или оног разлога, да се, уз Божју помоћ, и изађе без последица.
Skoro sam poceo citati Psalme. Jako su lijepi. Ova tumacenja su od velijte koristi, kao i savjeti za sta i kada se cita koji Psalm. Ali, moj Psaltir se ne podudara sa ovim (brojevima) tumacenjima kao ni savjetima za sta je koji psalm. Na primer: ovdje psalm 55 kod mene je 56. Moj primjerak je preveo Djura Danicic.
Dragoljube,
Verovatno imate isti Psaltir kao i ja (jednostavno izdanje izdavačke kuće PRAVOSLAVAC koje se uglavnom prodaje u crkvama), u kom su greškom podelili 9. psalam i od njega tako napravili 9. i 10. Pa su brojevi zbog toga dalje pomereni za po jedan sve do 148. Psalma koji se ponovo ispravno numerisan, jer su 146. i 147. Psalam spojeni u jedan, pa je tako početna greška u brojanju „nadoknađena“ i u Psaltiru i dalje ima ukupno 150 Psalama.
PSALTIR je pesma duše naše koja hrli GOSPODU. Hvala Bogu što nam je darivao ove divne stihove jer i ne razumevajući sve, naša duša peva u Gospodu. Sa ovim divnim objašnjenjem možemo da shvatimo i širinu i dubinu Božije ljubavi i zaštite koju pruža svima.
Псалам 72….каква дивна утеха за некога слабог вером (као ја) гледајући свет око мене, где влада „кнез овог света“, где на изглед напредује зло, а Христово стадо постаје све мање и мање.
Хвала вам за све ово што сте припремили за оне који верују у Бога нашега Господа Исуса Христа. Ово је једини начин да правилно схватимо и одгонетнемо Псалме, а не да их читамо као обично штиво. Све ово што чините и радите за ваше читаоце доприноси образовању верника Православне вере.