НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Свето писмо и тумачења » ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА

ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА

 

ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА
 

 
Псалам 138
За крај, псалам Давидов, Захаријин, у расејању
 
Садржај
 
Иако се овај псалам везује за Захарију, у време када су синови Израиљеви а са њима и сам пророк још били у ропству, он изображава Божије старање о нама и описује како Бог не промишља само о васељени као целини, него и о сваком њеном делу, тако да ни наша кретања, ни наше помисли, нису лишени Његовог промисла. Псалмопојац се диви дубини домостроја (икономије). Очигледно указује на призивање незнабожаца и на противљење Спаситељу Христу, које ће испољити јеврејски народ. Због свега тога, псалам и има натпис: за крај, Давидов. Више пута смо приметили да се такви псалми односе на долазак Господњи.
(1) Господе, испробао си ме и познао си ме. Имајући чврсту веру у Христа и поуздано знајући да нема никаквог удела у безакоњима безбожног народа, призива за сведока самог Створитеља срца.
(2) Ти си разумео помисли моје издалека (3) стазу моју и меру моју испитао си. Ако је и само кретање помисли познато Богу, Он онда утолико пре зна како проводимо живот. Стазу моју и меру моју испитао си. Мера овде има значење одрећене мере пута. Пророк разуме да је Богу познато свако кретање помисли, јер речју пут овде означава кретање.
(4) Јер нема речи преварне на језику моме. И то представља важан део Давидових заслуга, јер језик није користио ни за зло, ни за лаж, ни за лажну заклетву, ни за превару, ни за ласкање, ни за било шта слично.
Ево, Господе, Ти си познао све, (5) и последње и прво. Прећутао је о ономе, што се налази измећу последњег и првог, јер средину испуњава злоба које није било на почетку, и које, такође, неће бити ни на крају. Ти си ме саздао, и ставио си на мене руку Твоју. Ти си ме, каже, створио, и као створеног ме подржаваш. Постављање руке Божије означава предају дара Духа, као што су и апостоли полагањем руку предавали Духа Светога.
(6) Чудесно је знање Твоје за мене: надјача ме, не могу према њему. То значи следеће: њему су учињена и многа друга доброчинства Божија, али он не може све да их позна. Познање о томе, каже, превазилази моју моћ и оно је изнад мог разумевања. Стога не могу то нити да истражим, нити да изразим речима. Све што сам рекао, мало је и оскудно, и сила Божија је недостижна (непојмљива) мојој ништавности.
(8) Ако узиђем на небо, Ти си тамо. То је слично реченоме: Небо је престо мој (Иса. 66;1). Ако сиђем у ад, присутан си. Пророкује о будућем силаску Господњем у ад.
(9) Ако узмем крила своја ујутро и настаним се на крајевима мора, тј. ако узмем крила птице, која су незаморена (јер то значи реч: ујутро), неослабљена летењем и преиспуњена снагом. Смисао ових речи је следећи: Ти, Господе, све обухваташ, све провиђаш, свугде си присутан и, као Бог, све испуњаваш. Шта ће бити са мном, ако се догоди да паднем у неки грех због којег бих морао да бежим, кад Ти све обухваташ, Господе?
(10) И рекох: еда ли ћe ме тама погазити? Рекао је: погазити, уместо „покритии сакрити“ од Твојих очију. Међутим, и та тама је за Твоје свезнање исто што и светлост.
(11) Као што је тама њена, тако је и светлост њена. Као што је за мене ноћ тамна, за Тебе је светла. О утробама (13) каже да оне рађају страх. Свагда сам се Тебе бојао, каже пророк, јер сам свагда имао пред очима Твој суд. (13) Прихватио си ме од утробе матере моје. Ја нисам безразложно задобио страх Твој, јер ме Твоје промишљање чувало још док сам био у мајчиној утроби.
(14) Исповедаћу Те u славити, јер си ме страшно удивио. Након онога што је претходно изговорио о Богу, правовремено приноси благодарење. Чудесна су дела Твоја, и душа моја зна то (веома). Та сила је за мене неизрецива, али је она Теби, као Богу, откривена.
(15) Не сакри се кост моја од Тебе, коју си створио у скривености. Теби није остало непознато посрнуће жене коју си створио од моје кости, пустивши на мене дубок сан. Напротив, наша тајна позната је Ономе, Који је у тајности створио жену. И састав (ипостас) мој у дубинама земље. И ако се распаднем и претворим у прах, и то ће Ти бити познато.
(16) Неуобличен (зачетак) мој видеше очи Твоје. Пре него што сам добио лик (образ), очи Твога предзнања виделе су ме и провиделе, и то не једноставно, него као већ унетог, прибројаног и записаног у књигу Твоју. У дане саздаће се, и никога још нема у њима. Све дане свог живота провео сам долично и у добром поретку, и међу њима није било ниједног несређеног и неустројеног.
(17) Мени су веома цењени пријатељи Твоји, Боже. То је слично ономе, што је речено: Који прима пророка у име пророчко, плату пророчку примиће (Мт. 10; 41).
(18) Избројаћу ux, u више од песка умножиће се. Поштујући Твоје пријатеље, надам се да ћу и на васкрсењу стајати уз њих и да ћу, њих ради, и ја код Тебе бити удостојен части. Тада ће, наравно, и грешници бити погубљени, тј. примиће заслужену казну.
(19) Ако погубиш грешнике, Боже. Знајући какве их казне очекују, као да их удаљује од себе. Људи крвници, уклоните се од мене (20) јер сте свадљиви у помислима. Наводи и разлог због којег грешнике удаљује од себе, и каже: они се протерују зато што противурече и противе се Богу, узалудно се преузносећи и гордећи људским животом.
(21) Омрзао сам оне који Те мрзе, Господе. Љубио сам и прихватао Твоје пријатеље, док сам Твоје непријатеље сасвим омрзнуо. Непријатељи Божији су, у превасходном и правом смислу, нечисти демони, а затим и заштитници идолослужења и јересијарси (предводници јереси).

10 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *