НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Свето писмо и тумачења » ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА

ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА

 

ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА
 

 
Псалам 40
(1) За крај, псалам Давидов
 
Садржај
 
У овом псалму блаженима назива оне који су поверовали у Христа, а као награду за њихову веру обећава им Његову помоћ. Ту се појављује и Сам Спаситељ, Који осуђује кнежеве јеврејског народа, а највише Свог издајника.
(2) Блажен је који разуме сиромаха и убогога. Сиромахом и убогим назива Христа, који богат будући, нас ради осиромаши (2. Кор. 8; 9). Псалмопојац је овде морално учење претпоставио пророштву, намеравајући да псалам буде од користи и једном и другом. Кога он назива блаженим? Онога, који разуме сиромаха и убогога, тј. онога који је схватио да је Христос, иако богат, управо због тога и осиромашио да бисмо и ми љубили убоге, као браћу нашег Творца и Судије. Због тога је блажен онај, који долично размишља о убогима или онај, који разуме сиромаштво какво је Христос због нас примио на Себе. Каква је корист од сиротољубља (грч. φιλοπτωχια, љубав према сиромашнима)? У зли дан избавиће га Господ, што указује на дан Суда који ће грешницима донети патње и муке. Господ ће, међутим, избавити сиротољубиве, јер ће им дуг вратити човекољубљем, као онај који је од њих позајмио милостињу и рекао и кроз Соломона: Ко поклања сиромаху Господу позајмљује (Приче Сол. 19; 17) и Својим сопственим устима: Кад учинисте једноме од ове моје мале браће, Мени учинисте (Мт. 25; 40). У зли дан избавиће Га Господ. Злим даном се називају и напади искушења и непријатељски прогони. Отуда, како ја мислим, омогућује да схватимо да је дан Суда страшан и погибељан за безаконике. Обећава да ће га потпуно познање оног сиромаштва ослободити од недаћа страшног дана.
(3) Господ ће га сачувати, и живиће га, и блаженим ће га учинити на земљи, и неће га предати у руке непријатеља његових, тј. духовних непријатеља.
(4) Сву постељу његову у болести његовој променио си. Њему ће бити боље, и у њему ће се догодити промена ка оздрављењу; уобичајено је да се у Светом Писму уместо речи промена употреби реч обраћање, као у следећем примеру: Обратио си ми плач мој у радост (Пс. 29; 12).
(5) Ја рекох: Господе, помилуј ме, исцели душу моју. Давид се моли због свог сопственог греха, будући да је у себи самом познао једног од оних што су разумели сиромашног и убогог.
(6) Непријатељи моји рекоше ми зло. Од овог стиха уводи се (помиње се) Сам Христос, Који описује како су Јевреји поступали с Њим. Требало би претпоставити да је до овог стиха пророк (Давид) говорио о свецелој васељенској Цркви, јер то више приличи сваком ревносном хришћанину него Човеку Господњем. Наиме, свим оним што је рекао, Псалмопојац није мислио само на Њега једнога, као што су неки претпостављали. У том случају, не би рекао са чланом: Блажен је који разуме (грч. ο συνιων) сиромаха и убогога; ако би било речено без члана, онда би означавало било кога појединачно. Дакле, сада од осталих чланова Цркве прелази на Самог Господа, тј. Христа, који каже: Непријатељи моји, итд. Кад ће умрети, и кад ће погинути име Његово? Нама је тешко чак и да Га видимо.
(7) И (ко) улажаше да види, узалуд Говораше. Ово говори о Јуди, а то што је речено има следећи смисао: приступивши Ми као један од ученика, он је био дволичан и подмукао, јер узалуд говораше, тј. у њему није било истине. Cpцe његово сабра у њему безакоња. Одлучио је, каже, да Ме преда завидљивцима. Излажаше напоље u Говораше, тј. рекао је: Шта ћете ми дати и ја ћу вам Га издати (Мт. 26; 15)?
(8) Против мене шапутаху ce u непријатељи моји. Мисли на јеврејска изругивања, на јеврејску заверу и на тајне замисли против Њега. При том мисли на архијереје који су се договорили с Јудом и који шапутаху кад су Јуди износили своје предлоге о Исусу. Шапутаху, јер су се бојали народа, и те предлоге нису смели отворено да изнесу.
(9) Реч безакону изношаху против мене, односно: Узми, узми, распни Га (Јн. 19; 15). А да су те речи биле противзаконите, очигледно је из онога, што је речено: Безазленога и правога немој убити (2. Мојс. 23; 7). Неће ли се десити да лежећи не устане! Подсмева се замислима Јевреја који су сматрали да ће Га, као једнога од нас, уништити смрћу. Због тога Он и каже: Зар мислите да ћете живот надвладати смрћу? То, што ћу пострадати, за Мене је сан; за уснућем мора да уследи устајање. И смрт је, међутим, уснуће. Због тога и за смрћу мора да уследи васкрсење.
(10) Јер човек мога мира, у кога се уздах, који јеђаше хлеб мој, подиже на ме пету, поруге, зле намере, обману. Човеком мира назива Јуду јер се чинило да, као ученик, припада благонаклонима и пријатељима.
(11) А Ти, Господе, помилуј ме и подигни ме, и узвратићу им. Тако по човечијој природи, због исцрпљености, говори Свом Оцу, иако је он Сам милост Бога и Оца, и васкрсење и живот.
(12) По томе познадох, да си ме Ти хтео. Опет говори као човек, приносећи Себе на жртву Богу и Оцу. Јер се не обрадова непријатељ мој нада Мном. Уколико Христос ово говори у име целог човечанства, онда се под непријатељем мора подразумевати онај, који нам је приуготовио смрт. Међутим, уколико је то речено у име Самог Христа, онда се под тим подразумевају јеврејске старешине. Клевета, коју су измислили о Његовом васкрсењу, сведочи да су се они (због васкрсења) ражалостили.
(13) А мене си због безазлености (моје) прихватио. Онај, Који је Сам свима заштита, каже да је добио заштиту, не зато што је она Њему Самом била потребна јер је Он Бог, него зато што је постао човек, и што то говори за људе.
(14) Благословен Господ Бог Израиљев од века и до века. Сада изложену песму закључује благодарењем. Од века, каже, садашњег, до века будућег. На тај начин благослов, који изговарамо Богу, почиње у овом, а завршава се у будућем веку. Делимично знамо и делимично пророкујемо (1. Кор. 13; 9), па због тога делимично и благосиљамо. А када дође савршено, онда ће престати што је делимично,каже Павле (1. Кор. 13; 10), јер се напредовањем ка бољем прекраћује оно што је било делимично. Због тога Псалмопојац додаје: Нека тако буде и удвостручује молитву. Блажен је онај, који овде почне да благосиља Бога вером и осталим добрим делима. Тај благослов тако овенчава у будућем веку, да безбожнима и невернима не допушта да тамо (у будућем веку) благосиљају Бога.
Мора се приметити да неки, поделивши ово псалтирско пророштво на пет књига, овде завршавају прву књигу будући да овај псалам на свом крају, као неки венац, садржи благосиљање Бога. Из тог разлога се на тај начин деле и преостале четири књиге.

10 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *