НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Свето писмо и тумачења » ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА

ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА

 

ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА
 

 
Псалам 112
Алилуја
 
Садржај
 
У овом псалму, нови народ се поучава да непрестано узноси псалмопојања свом Избавитељу, а такође се говори и о призивању свих народа.
(1) Хвалите, слуге, Господа, хвалите Име Господње. Новом народу се преноси учење да је, и након вазнесења Господњег, сва земља преиспуњена Његовом посетом и да се Његово присуство свугде на њој осећа, иако се Он вазнео на небеса и седи с десне стране Оца.
(7) Koju подиже са земље сиромаха, тј, народ призван из незнабожаца.
(9) Који усељује неплодну у дом. Неплодно је било мноштво незнабожачких народа, али је постало духовни дом, јер у њему обитава Господ. Оно је постало и радосна мати многобројне деце, јер су се његова деца спасла вером у Христа. То (мноштво народа) представља и неку супротност синагоги; наиме, синагога се није обрадовала због своје деце, јер су ова била предата пропасти..,
 
Из тумачења Јефимија Зигабена:
 
(1) Хвалите, слуге, Господа, хвалите Име Господње. Неки под слугама подразумевају незлобиве и безазлене или ученике Христове и ученике апостола. Хвалите, каже, и прослављајте Господа, не само речима него и делима, према ономе што је речено: Нека се светли светлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела и прославе Оца вашега који је на небесима (Мт. 5; 19).
(2) Нека је Име Господње благословено од сада u до века. Према светом Златоусту, Име Господње је благословено само по себи, а постаје благословено и у нама када га благословимо и прослављамо не само лепим речима него и добрим делима.
(3) Од истока сунца до запада хваљено је Име Господње. Име Господње се прославља и велича, не само у Палестини и у Јерусалиму, како је било некад, него у свим крајевима васељене. Према бл. Теодориту и св. Јовану Златоустом, Давид овде пророкује о еванђелској проповеди која ће се раширити по читавој васељени.
(4) Узвишен је над свима народима Господ, на небесима је слава Његова. Блажени Теодорит каже: „И ове речи означавају то што су сви народи познали, односно да је Бог Свевишњи и Светворац, и да Га на небесима прослављају ангели.“ Ове речи могле би се повезати и са рођењем Христовим, када су Га ангели на небесима прослављали и говорили: Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља (Лк. 2; 14).
(5-6) Које као Господ Бог наш? Који на висинама живи и на смирене погледа, на небу и на земљи. Давид је ове речи изговорио као прекор и поругу јелинским и паганским боговима: Он обитава на небесима, али мотри на нас, који смо на земљи. Истовремено наглашава и свудаприсутност Божију, о чему свети Златоуст каже: „Давид најпре снисходи до грубости јеврејског ума и каже да Бог живи на небесима, одакле мотри на земљу. Након тога, узноси мисао Јевреја ка богодоличнијем разумевању и каже: на небу и на земљи, као да тиме жели да нагласи да је Бог истовремено и на небу и на земљи, и тамо и овамо, односно да је свудаприсутан.“
(78) Који подиже са земље сиромаха и са ђубришта уздиже убогога, да би Га посадио са кнежевима. Бог не само да сиромашнога чини богатим и убогога славним, него их и поставља међу кнежеве, уздижући и њих у кнежевски чин и достојанство.
(9) Који усељује неплодну у дом, матер која се радује деци. Давид хвали силу Божију која не само да мења поредак ствари у овом свету него и саму природу и њене законе. Теодорит каже да би ове речи превасходно требало применити на Цркву (сачињену од некадашњих незнабожаца), јер је она од неплодне, каква је била раније, постала Мајка која се радује безбројној деци. На сличан начин тумачи и Дидим, који каже да је Црква, састављена од некадашњих незнабожаца, постала плоднија од оне која има мужа, тј. од јеврејске синагоге.

10 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *