НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Свето писмо и тумачења » ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА

ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА

 

ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА
 

 
Псалам 77
Поучан, псалам Асафов
 
Садржај
 
Овај псалам испевао је Асаф, саветујући нови народ да буде послушан еванђелском закону и оптужујући јеврејски народ да је и након мноштва доброчинстава све заборавио или, боље речено, да је Богу, свом Доброчинитељу, за доброчинства узвратио неблагодарношћу.
(1) Пазите, народе Мој, на закон Мој. Ком народу упућује овај савет? Зар то нису незнабошци који су поверовали? И на који закон они треба да пазе? Зар то није еванђелски закон? И пророк Захарија каже да су и незнабошци Његов народ: И многи ће се народи прилепити Господу у тај дан, и биће Му народ (Зах. 2; 11). Пригните ухо своје речима уста мојих, тј. усрдно послушајте оно што ћу вам рећи.
(2) Отворићу у причама (параболама) уста своја. Еванћелисти су јасно протумачили да се то испунило онда, кад је Господ у Еванђељима изговорио многе приче (параболе) (в. Мт. 13; 35).
(3) То и оци наши казиваше. Оно што смо слушали од отаца, дознали смо кроз Његов долазак (кроз Његово ваплоћење), видевши Његова дела.
(4) Не сакри се од деце њихове у другом нараштају. Спаситељ Своја чудесна дела није сатворио неком другом нараштају него њиховој деци. Стога нису ни престали да казују хвале Господње и све силе Његове.
(5) И закон постави у Израиљу. Њиховим очевима дао је Закон и шатор од састанка (скинију), Законом их руководећи ка познању Спаситеља људског рода, Који је дошао кад се испунило време.
(6) Синови који ће се родити. Тиме означава Спаситељеве свете ученике који су она чуда, што их је сатворио Христос, казивали синовима својим, тј. онима што су кроз њих (ученике) приступили вери.
(7) И неће заборавити дела Божија. Приповеда им о ономе, на основу чега ће своје уздање положити на Бога.
(8) Да не буду као оци њихови. Будући поучени од Самог Бога, апостоли оглашавају хвале Божије да би били удостојени заповести Божијих и да не би подражавали безумље својих очева, пошто пред Богом није било право срце тог нараштаја, који није поверио Богу дух свој. Нараштај који није исправљао срце своје пошто није задобио чврсту веру у Бога, будући да није желео да иде правим путем и да је одлучио да се успротиви божанственим заповестима.
(9) Синови Јефремови затежући и бацајући стреле. Иако именује само Јефремово племе, тиме означава сва племена Израиљева која су се одвојила од Јуде. Уистину, Јефремово племе је поставило идоле бикова и одступило од служења по Закону. Поменувши лукавство очева, исцрпно описује сву њихову злобу, обиље добара која им је Бог даровао, њихово неверство Богу и пропаст која их је због тога сустигла, надајући се да ће они, уразумивши се тиме, напустити своју усрдност у вршењу зла. Говори да су синови Јефремови, односно цео Израиљ, научени да воде битку са лукавим демонима; будући да су на ово били спремни слично затегнутом луку, издали су у самом тренутку борбе, јер су се одрекли Владике и Бога а приклонили се Варави, тј. сатани. (10) Не сачуваше завет Божији. Под тим подразумева предавање еванђеља и оно што је речено: Ево иде дан, и завештаћу им завет нов (Јер. 31; 31). Објашњава се њихова кривица, односно, то што се, не сачувавши овај завет, тј. Нови Завет Божији, окренуше у дан рата, јер нису поверовали Оном, Који је рекао: Изиђох од Оца… и Оцу идем (Јн. 16; 28). Они који су непријатељи Божији морају бити прогоњени и срушени, јер су се они побунили (досл. подигли битку) против Бога.
(10) И заборавише доброчинства Његова. Иако су многи видели доброчинства (Божија), све су то заборавили. Доказ за то је што су Га предали Пилату. Заборавили су како је приступао свакоме од њих, чинио им добра дела и исцељивао ђавоимане.
(11) Пред оцима њиховим што учини чудеса. Они су, каже, заборавили чуда и доброчинства Христова исто онако, као што су и њихови очеви заборавили оно, што је сатворено у Египту, када их је Бог ослободио из ропства. Чини се да речи пред оцима њиховим означавају нешто слично. Да се јасније изразим, Псалмопојац тиме као да каже: својим ревновањем на злу (лукавству) постали су слични својим очевима, и као што су ови (очеви) заборавили Бога, тако су Га заборавили и они.
(12) Раздвоји море и проведе их. Он није само то извршио (тј. извео их из ропства), него је и море раздвојио и свима отворио пут. Од овог стиха Псалмопојац почиње да описује чуда која су се десила у време првог избављења (тј. избављења из египатског ропства). Када се Црвено (Еритрејско) море раздвојило на делове, воде су се размакле (начиниле пролаз) и са обе стране подигле и узнеле у висину. Бог је Својом силом затворио те воде као у неке мешине, да се не би разлиле и потопиле народ.
(21) За то чу Господ и одбаци их, тј. није дуго оклевао, него је задржао Своју доброчинитељску руку (прекратио Своја доброчинства).
(24) И хлеб небески даде им. Бог тада није само њихова тела хранио манном, него је и њихове душе хранио неком словесном (разумном, грч. λογηκη) и небеском силом, каквом, наравно, храни и ангеле. То се може видети из саме повезаности речи, јер је у виду неког додатка речено: И хлеб небески даде им, али се може разумети и из речи апостола, који је о њима рекао да јело духовно једоше (1. Кор. 10; 3); управо то се сада и назива (25) хлебом ангелским.
(27) И као песак морски птице крилате. Под тим подразумева препелице (4. Мојс. 11; 31).
(30) Док још храна бејаше у устима њиховим. Храна је у њима изазвала склоност ка болесном повраћању, као у онима који су се у тој мери заситили месом да им је постало мрско.
(39) И опомену се дa су тело, дух кош одлази и не враћа се. Бог се, каже, смиловао на њих, иако је видео да су се у потпуности предали телу, тј. телесном мудровању, и да је њихов дух свагда устремљен ка телесним жељама, уместо да се окрене покајању и да свим срцем тражи Бога. Псалмопојац је због тога претходно и рекао: (38) А Он је милостив и милосрдан.
(42) И не опоменуше се руке Његове, дана у који их избави из руке мучитељеве. Набројавши добра која су им дарована на мору и у пустињи, наводи и други вид доброчинстава, односно несреће које су се догодиле непријатељима. Такве су биле: претварање реке у крв, псеће муве, жабе, пламењача, скакавци, град, мразеви, огањ, послање гневних ангела и све остало, до погубљења прворођених.
(50) Припреми пут гневу Своме. Пошто им је подарио тајинство Јагњета, дао је одушка Свом гневу, како би (гнев) мимоишао Његов народ и како не би погодио оне, који савршавају тајинство. Сачувавши Свој народ тиме што је дао одушка Свом гневу, Бог не поштеди од смрти душе њихове, тј. душе Египћана, јер их је предао погубљењу.
(54) И узведе ux на гору светиње Своје. Под тим подразумева Јерусалим и храм који је касније подигнут у њему. Гору ову (Сион), коју стече десница Твоја, јер је десница очева Сам Христос, Који је и раније претходио народу и Који му је у наслеђе дао обећану земљу. (55) И изагна испред лица њихова народе (незнабожачке), тј. Амореје, Хетеје и остале. И даде им у наслеђе ужетом деломерења[1], изагнавши и истребивши седам народа, јер је Израиљ наследио градове и куће прогнаних.
(56) И опет искушаваху и огорчаваху Бога Вишњега. Псалмопојац има у виду идолослужење у време судија и царева: И сведочанства Његова не сачуваше.
(57) И одвратише се и одвргоше, као оци њихови. Као што су се њихови очеви у пустињи одрекли Спаситеља и начинили себи златно теле, тако су и они напустили Бога и поставили јунце којима приносе жртве.
(58) И разгневише Га на хумовима својим, пошто су на сваком узвишењу приносили жртве нечистим демонима, како о томе сведочи пророк Осија (в. Ос. 4; 13).
(59) Чу Бог и одврати очи, и потре веома Израиља. Израиљци су више пута били одвоћени у ропство.
(60) И одбаци скинију Силомску, јер се скинија некад налазила у Силому, у време кад су свештенодејствовали Илије и Самуило. Насеље (Cвoje) где се настани међу људима. Насељем назива кивот (ковчег завета) који су вратили они људи, након што су га отела петорица кнежева (в. 1. Сам. 6; 34).
(61) И предаде у ропство снагу њихову и лепоту њихову. Њихова снагаи лепота био је кивот (ковчег завета), који је био предат у руке житељима Азота.
(62) И сколи мачем народ Cвoj. Они који су одвођени у ропство умирали су, ни код кога не налазећи помоћ, јер су њихови ближњи били истребљени огњем.
(64) Свештеници њихови падоше од мача. Мисли на синове свештеника Илија. И удовице њихове не бише оплакане, јер су изгинуле у време њихове пропасти и умрле су истом смрћу као и њихови мужеви, не будући удостојене суза какве се обично проливају за умрлима.
(66) И порази непријатеље Cвoje унатраг. Мисли на пораз житеља Азота и Аскалона, док ковчег завета нису вратили натраг.
(67) И одбаци насеље Јосифово. То је речено зато, што се Силом налази у Јосифовом уделу (наслеђу).
(68) И изабра племе Јудино, јер је из тог племена поставио цареве, међу којима је први био Давид. Требало би знати да је Бог изабрао једно племе уместо другога, односно Јудино уместо Јосифовог, и једно место уместо другог, тј. Сионску гору уместо Силома.
(69) И изгради као једнорога светињу Своју. Светињом назива божанствени храм, који је подигнут у Јерусалиму. Једнорог је непобедива звер, јер на челу има рог којим убија све друге звери. Због тога Псалмопојац каже да су се у време, кад је подигнут храм, сви народи повукли пред силом која је у њему обитавала.
(71) Од јагњилишта узе њега, тј. од новорођених и оних, који рађају. Узевши га као искусног у пастирском умећу, као оног који зна да чува ојагњене овце, поставио га је за пастира словесних оваца. Да напаса Јакова слугу Свога, тј. постао им је учитељ добрих обичаја, научивши их ономе, чиме се и сам одликовао.
(72) И у разборитости руку Својих вођаше их. Под разборитошћу руку подразумева свако дело, које се изврши у одговарајуће време.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Грч. κληροδοσια, црквенослов. „жребодајаније“, што означава деобу по наслеђу, или деобу по уделу.

9 коментар(а)

  1. Јагода Милосављевић

    Хвала вам за све ово што сте припремили за оне који верују у Бога нашега Господа Исуса Христа. Ово је једини начин да правилно схватимо и одгонетнемо Псалме, а не да их читамо као обично штиво. Све ово што чините и радите за ваше читаоце доприноси образовању верника Православне вере.

  2. Псалам 72….каква дивна утеха за некога слабог вером (као ја) гледајући свет око мене, где влада „кнез овог света“, где на изглед напредује зло, а Христово стадо постаје све мање и мање.

  3. PSALTIR je pesma duše naše koja hrli GOSPODU. Hvala Bogu što nam je darivao ove divne stihove jer i ne razumevajući sve, naša duša peva u Gospodu. Sa ovim divnim objašnjenjem možemo da shvatimo i širinu i dubinu Božije ljubavi i zaštite koju pruža svima.

  4. Skoro sam poceo citati Psalme. Jako su lijepi. Ova tumacenja su od velijte koristi, kao i savjeti za sta i kada se cita koji Psalm. Ali, moj Psaltir se ne podudara sa ovim (brojevima) tumacenjima kao ni savjetima za sta je koji psalm. Na primer: ovdje psalm 55 kod mene je 56. Moj primjerak je preveo Djura Danicic.

    • Dragoljube,
      Verovatno imate isti Psaltir kao i ja (jednostavno izdanje izdavačke kuće PRAVOSLAVAC koje se uglavnom prodaje u crkvama), u kom su greškom podelili 9. psalam i od njega tako napravili 9. i 10. Pa su brojevi zbog toga dalje pomereni za po jedan sve do 148. Psalma koji se ponovo ispravno numerisan, jer su 146. i 147. Psalam spojeni u jedan, pa je tako početna greška u brojanju „nadoknađena“ i u Psaltiru i dalje ima ukupno 150 Psalama.

  5. професор

    Господ ће сачувати улазак твој и излазак твој, од сада и до века. Да ли се овај стих може тумачити и као улазак у неко друштво, неки круг људи, и када се схвати да човеку ту није место из овог или оног разлога, да се, уз Божју помоћ, и изађе без последица.

  6. Господине професоре, прочитајте Псалам 1 и коментаре Св Атанасија Великог и Св Василија Великог на тај псалам. И то ће вам употпунити ваше наведене мисли. Христос се Роди!

  7. Никола

    Нека нас Господ Исус Христос благослови и подари нам небеска и земаљска блага Његова. Молитвама Његове Пречисте Мајке и Преблагословене Богородице Марије. Амин

  8. Pingback: Каквим то непријатељима желимо уништење када се молимо Богу помоћу Псалама? – Тврђава Истине

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *