НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Свето писмо и тумачења » ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА

ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА

 

ТУМАЧЕЊЕ ПСАЛАМА
 

 
Псалам 60
(1) За крај, у химнама, псалам Давидов
 
Садржај
 
Давид узноси благодарење Богу и за себе и за народ спасен по вери. Обећава да ће и у вечним обитељима неућутно узносити хвалу.
(2) Услиши, Господе, мољење моје. Гледајући превласт и мучења од демона, испуњавам се чамотињом. Стога Те молим да дођеш и да нас отмеш из руке тлачитеља. Речима: (3) Са крајева земље означава да се моли за читаву васељену. Са крајева земље Теби завиках. Пошто је Вавилон од Палестине био удаљен много дана хода, они који су били одведени у ропство и настањени на вавилонској земљи сматрали су да бораве на крајњим границама васељене. На камен си ме узвисио. Показује, да је брзо био услишан, сагласно са реченим: Викаћеш, и рећи ћу: eвo дођох (Иса. 58; 9). Јасно проповеда о томе ко ће извршити спасење, јер о себи каже да је узвишен на камен, а ми смо од штеточина демона постали јачи и виши Христом, Којег блажени Павле назива каменом.
Повео си ме (4) јер си постао нада моја. Ако је Он пут и ако је Он врата, очигледно је да ће нас Он научити да корачамо добрим путем, утврдивши се у уздању у Њега. Кула моћи (моје) наспрам лица непријатеља. Тиме као да хоће да каже: Ти си за мене постао зид и јемство да ништа нећу претрпети од злочиначких непријатеља.
(5) Настанићу се у насељу Твоме у векове. На основу оних блага која је већ добио, нада се и будућем благу, да ће и у вишњим насељима свагда бити под Његовим покровом.
(6) Дао си наслеђе онима који се боје Имена Твога. Какво је то наслеђе, ако не Царство небеско, јер је речено: Ходите благословени Оца Мојега, да примите царство које вам је припремљено од постања света (Мт. 25; 34), итд, односно, њима је дао да наследе царство Божије и да се на земљи називају хришћанима.
(7) Дане на дане цара додаћеш. Ове речи показују да је и то, односно живот вечни, део наслеђа. Наиме, то значи додавање дана царевим годинама. Пророк под данима подразумева године и векове.
(8) Остаће (цар до века) пред Богом; милост и истину Његову ко ће испитати? Овде је измењен ред речи, због чега би њихов смисао требало да буде следећи: ако неко буде тражио милост и истину Божију, остаће пред Богом у бесконачне векове.
(9) Тако ћу псалмопевати Имену Твом у векове века. Шта значи: тако! Зар то не значи да ћу псалмопојати, остајући пред Тобом и у будућем веку? Тада ће, кад се удостоји оног блаженог стајања пред Богом, непрестано узносити псалмопојања. Славословећи тако а не другачије, човек у векове неће престајати да узноси молитве Господу. Наиме, верни не престају да свакодневно савршавају божанствене тајне.
 
Из Тумачења Јефимија Зигабена:
 
3. Са крајева земље к Теби завиках. Крајевима земље се у приповедачком смислу назива Вавилон, који се налази на самом крају тада познатог света. У вишем смислу, под крајевима земље могу се подразумевати овоземаљске бриге, које нас удаљују од Бога.
Када клону и очајава срце моје, на камен си ме узвисио. Давид каменом назива наду у Бога, како по чврстини и непокретности, тако и по њеној висини и узвишености; сваки пут, каже, када очајавам, клонувши од жалости, Ти ме, Господе, уздижеш до надања у Тебе, као на неки узвишен и чврст камен.
(5) Настанићу се у насељу Твоме у векове. Према Теодориту, у овом стиху пророкује о ослобађању поробљеног народа из Вавилона и о повратку у Јерусалим, док под насељем Божијим подразумева јерусалимски храм. Рекао је: у векове уместо „за свагда“. Међутим, услед злоћудности Јевреја и богоубиства које су извршили, ово пророчанство се испунило на нама, хришћанима. Наиме, након што су их Римљани истребили, они се више нису настањивали код јерусалимског храма, јер је и он порушен до темеља. Међутим, хришћански народ свагда живи у храмовима Божијим који се налазе у свим местима, јер је у сваком месту подигнута божанствена црква.
(7) Дане на дане цара додаћеш. Због његовог богољубља и разборитости, Ти ћеш, Господе, приложити многе дане данима живота цара Зоровавеља. Остале речи више се не односе на древног Цара Зоровавеља, него на новог Зоровавеља по телу, односно на Христа. Како тумачи Теодорит, Зоровавељ је био праобраз Христов: као што је он (цар Зоровавељ) извео поробљене Јевреје из вавилонског ропства и довео их у Јерусалим, тако је Христос извео људе из ропства које се састојало у обожавању идола и одвео их у вишњи Јерусалим и на само небо, које је истинска отаџбина људи.
Године његове кроз дане нараштаја и нараштаја. Године царства Христовог продужиће се до последњег из два нараштаја, тј. из древног израиљског народа и из новог, састављеног од (бивших) незнабожаца, односно до свршетка света, мада ће се и по његовом свршетку продужити вечно царство Христово.

11 коментар(а)

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *