ДИЈАЛОЗИ – ПОВЕСТИ О ВРЛИНАМА И ЧУДЕСИМА ИТАЛСКИХ ОТАЦА

 

ДИЈАЛОЗИ
Повести о врлинама и чудесима италских отаца
 

 
КЊИГА IV
 
Глава II
НИ НЕВЕРУЈУЋИ НЕ МОЖЕ ЖИВЕТИ БЕЗ ВЕРЕ
 
1. Григорије: Усудио бих се да устврдим да чак ни неверујући човек не може живети без вере. Упитам ли, наиме, неверујућега ко му је отац или мати, без оклевања ми одвраћа: “Тај и та”. Наставим ли, упорно, да га испитујем зна ли штогод о часу када је зачет и је ли видео властито рођење, признаће ми да нити му је прво познато, нити је друго проматрао, па ипак верује у ово што није имао прилику да види. Без и најмање двојбе потврдиће, дакле, овај да су му ово отац и мајка.
2. Петар: Признајем да ми је све до овога часа било непознато то да чак и неверујући поседују веру.
Григорије: И ови, уистину, имају вере, но, о када би је имали у Бога! Када би, пак, поверовали у Бога, не би се више ни називали неверујућима. Но, управо од овога полазећи, ваља разобличити њихово неверје, приводећи их благодати вере. Наиме, верују ли, односно својег видљивог тела, у оно што никако нису видели, ради чега тад не би поверовали и у невидљиво, које се телесним очима не да досегнути?
3. Да душа надживљава смрт плоти, несумњивим се показује, ако је присутна вера.

Comments are closed.