ДИЈАЛОЗИ – ПОВЕСТИ О ВРЛИНАМА И ЧУДЕСИМА ИТАЛСКИХ ОТАЦА

 

ДИЈАЛОЗИ
Повести о врлинама и чудесима италских отаца
 

 
КЊИГА IV
 
Глава XXXII
О РЕПАРАТОВОЈ СМРТИ
 
1. У време када сам почињао да чезнем за монашким живљењем, блиским пријатељем ми беше један часни старац, именом Деусдедит, који је одржавао присне везе и са римским племством.
2. Овај ми сведочаше овако, казујући: “У време Гота, нађе се на самрти један од виђенијих људи,[1] по имену Репарат. Већ неко време лежаше овај непокретан, укочен, без речи, тако да се чинило да је у њему већ утрнуо животни дах и да му је тело остало бездихано. Но, док га његови сродници и бројни пријатељи и познаници, окупљени око самртног одра, већ оплакиваху као умрла, ето где се он изненадно поврати у живот, остављајући без речи све присутне, чије се сузе преобратише у неизрециво запрепашћење.
3. Повративши се, Репарат каза: ‘Брзо пошаљите слугу до цркве Светог мученика Лаврентија, коју још*зову и Дамасовом, по имену њенога ктитора. Нека се распита шта се збива са презвитером Тибурцијем и похита опет овамо како би нас известио’. Тибурције, пак, свима беше знан као човек подвлашћен прохтевима плоти, а његовог се живљења и навика и данас добро сећа Флоренције, садашњи презвитер ове цркве.
4. Док слуга већ беше на путу, Репарат, који беше посве дошао к себи, изложи шта је дознао о Тибурцију, на ономе месту где беше одведен: ‘Нађе се приправљена велика ломача. Презвитер пак Тибурције, доведен овамо, би постављен на ову, те испод ње, потом, поднесоше пламен. Тибурције тада би сажежен огњем. За ово време, приправише другу ломачу, чији врх баш као да се дизаше од земље до неба. Некакав глас узвикну коме је намењена… Тек што је ово изустио, Репарат умре. Слуга пак, који беше послан Тибурцију, затече и овога већ издахнула”.
Проматрајући како Репарат, одведен на ово место наказања, виде речено те се врати, исприповеди га и потом умре, без двојбе увиђамо да му ово виђење би поверено не њега већ нас ради, којима је још увек остављено да живимо, те нам се ваља уклањати од наших рђавих дела. Ломача пак, коју му беше дато да угледа где је приправљају, не сведочи нам да је у аду потребно запалити дрва како би се разгорео огањ, већ говори о томе да ова приповест беше намењена и упућена људима који су још увек у животу. Он, наиме, виде како безаконици бивају спаљивани у пламену запаљеном управо ониме чиме они који су живи разгоревају тварни огањ, а све то с разлога да би они који су имали да га чују, путем познатих им ствари, спознали чега им се ваља плашити поводом оних још неиспитаних.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Титула spectabilis, коју преводимо као “виђенији”, означавала је сенаторе средњег ранга, између illustres (III, 16, 7) и clarissimi.

Comments are closed.