ДИЈАЛОЗИ – ПОВЕСТИ О ВРЛИНАМА И ЧУДЕСИМА ИТАЛСКИХ ОТАЦА

 

ДИЈАЛОЗИ
Повести о врлинама и чудесима италских отаца
 

 
КЊИГА III
 
Глава IX
О ФРИГДИЈАНУ ЕПИСКОПУ ЛУКЕ, КОЈИ ЈЕ СИЛОМ МОЛИТВЕ САЧУВАО ГРАД ОД ПОПЛАВЕ
 
1. Нећу прећутати ни непојмљиво чудо за које сам дознао пре пар дана: приповедао ми је о њему чесњејши Венанције,[1] епископ Луне,[2] а поводом мужа ретких врлина, какав беше Фригдијан,[3] епископ Цркве града Луке,[4] не много удаљене од његове.
2. Венанције ми каза да се сви житељи овога места јасно сећају удивљујућег знамења сатвореног њиховим епископом Фригдијаном. Река Аусер,[5] наиме, која је протицала у близини градских зидина, често се приликом поплава изливала из свога корита и плавила околна поља, потапајући и пустошећи засејане њиве и засаде до којих су њене воде доспевале. Од времена како су ова плављења учестала, чинећи добробит становништва веома неизвесном, мештани ове области се дадоше на усрдан рад, у покушају да скрену речне воде у другом правцу. Но, упркос дуготрајним напорима, речни ток Аусера не могаше бити скренут из дотадањег корита.
3. Тада човек Божији, Фригдијан, начинивши себи омање грабуље, сиђе до реке те се, потпуно сам, погрузи у молитву. Потом, заповедивши реци да га следи, повуче грабуљама по тлу, дуж линије која му се чинила погодном за речни ток. Свеколика вода Аусера, напуштајући дотадање речно корито, крену за њиме, неповратно остављајући место којим је одувек протицала; а дуж дуге линије куда је човек Божији прошао повлачећи мале грабуље, начини се ново корито ове реке. Никада више Аусер не наношаше штету засадима и обрађеним пољима са којих су се околни житељи прехрањивали.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Венанције, епископ Луне, у време настанка Дијалога налазио се код светог Григорија, те ra срећемо као приповедача повести изложених у 9-10 и 11,4-6 књиге III, као и епизоде из IV, 55. Будући да се маја 594. вратио у свој град, III и IV књига ДијалоЈа су очигледно старије од поменутог датума.
  2. На месту Луне данас је део града Ортоново, у Лигурији.
  3. Фригдијан, од Цркве прослављен као светитељ, живео је у VI веку и био, без сумње, ирскога порекла. Васпитаван у Дромору од стране светог Колмана и на острву Арану од светог Еуде. Након ходочашћа у Рим, настањује се у Moville, где оснива манастир. Изнова потом отишавши у Италију, борави као пустиножитељ у областима око Луке. Око 560, будући знаменит светошћу свога живљења, бива изабран за епископа овога града. Према предању, упокојио се 18. марта 588. године. Мошти му почивају у базилици Светог Фригдијана у Луки. Свети Фригдијан се празнује 18. марта.
  4. Град и данас носи исто име и налази се у Тоскани.
  5. Ausarit, или тачније Auser, река је у Етрурији, односно Тоскани, и данас носи име Серкио. У оно доба била је притока Арна, док се данас улива ди-ректно у Тиренско море, правећи велики заокрет недалеко од Луке

Comments are closed.