ДИЈАЛОЗИ – ПОВЕСТИ О ВРЛИНАМА И ЧУДЕСИМА ИТАЛСКИХ ОТАЦА

 

ДИЈАЛОЗИ
Повести о врлинама и чудесима италских отаца
 

 
КЊИГА IV
 
Глава ХХIХ
КАО ШТО НАМ ВАЉА ВЕРОВАТИ ДА ДУШЕ САВРШЕНИХ НАСТАВАЈУ НА НЕБЕСИМА, ТАКО НЕСУМЊИВО БИВА И ТО ДА СЕ, НАКОН РАЗЛУЧЕЊА ОД ТЕЛА, ДУШЕ БОГОПРОТИВНИКА ЗАТИЧУ СМЕШТЕНЕ У АД
 
1. Григорије: Ако си, уверен сведочанством речи Божије, узверовао да душе праведника обитавају на небесима, несумњивим мораш сматрати и то да се душе озлобљених налазе у аду. Наиме, како вечна правда свакоме између синова људских узвраћа по делима његовим, те праведни бивају већ сада прослављени, тако и посве неизбежним бива то да неправедници већ сада трпе наказање. Као што се, дакле, изабраници Божији наслађују блаженствима, нужно је веровати и да огањ опаљује богопротивне већ од дана њиховога исхода из плоти.
2. Петар: Како, пак, веровати у то да је невештаственоме (=човековој души) могуће да се обрете држано (=заточено) у огњу који је могућно искуствено доживљавати?

Comments are closed.