ДИЈАЛОЗИ – ПОВЕСТИ О ВРЛИНАМА И ЧУДЕСИМА ИТАЛСКИХ ОТАЦА

 

ДИЈАЛОЗИ
Повести о врлинама и чудесима италских отаца
 

 
КЊИГА II
 
Глава ХVII
ЧОВЕК БОЖИЈИ ПРОРИЧЕ РАЗОРЕЊЕ СВОЈЕГА МАНАСТИРА
 
1. Григорије: Некакав муж племенита рода, именом Теопроп,[1] богоугодном се владању беше обратио следујући поукама оца Бенедикта, те, благодарећи свом благочестивом живљењу, уживаше у овога знатну присност и поверење. Овај, дакле, уђе једнога дана у келију човека Божијега и обрете га где пролива прегорке сузе. Дуго тако ишчекиваше ћутећи, но сузама се не назираше краја. Увиђајући притом да слуга Господњи не плаче од молитвенога умиљења, како је уобичавао, већ нагоњен дубоким болом, приближи му се и запита за разлог толике жалости. Човек му Божији одговори: “Читав овај манастир који сам подигао, са свиме што сам у њему уредио братије ради, по допуштењу свемогућег Бога, одређен је за плен безбожницима.[2] С тешком сам муком успео да измолим да ми, од свега што је на овоме месту, остављене буду макар душе”.[3]
2. Речи што их Теопроп беше чуо гледамо, ево, данас обистињене, будући да нам је знано да се његов манастир недавно нашао разорен од безбожних Лангобарда. У ноћне сате, наиме, док братија беше на починку, уђоше онамо Лангобарди те опленише све што су затекли, али им не беше могуће да се домогну ниједнога од људи. Бог свемогући уистину одржа што је обећао слуги својему Бенедикту, те, премда предаде безбожницима свеколика пропадљива добра, сачува душе оних који овде борављаху. Речено ми збивање допушта да Бенедиктов удес видим подобним Павловом, будући да барка којом овај путоваше остаде без целокупнога товара, док он сам, утехе ради, на дар прими животе свих својих сапутника.[4]
 
.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Теопроп није био монах већ uir religiosus (= благочестив, побожан муж), дакле лаик, обраћен побожном живљењу поукама преподобног Бенедикта.
  2. Разорење манастира на гори крај Касинума догодило се 577. године, за време игумана Бонита, наследника Константина, Симплиција и Виталија (Павле ђакон, Hist. Lang. 4,17). Лав Хостијски (Chron. Cassin. 1, 2) бележи да су монаси пронашли прибежиште у Латеранском манастиру у Риму. Према Павлу ђакону (Hist. Lang. 6, 40) обновљење манастира се догодило сто десет година касније. Данас су пронађене основе два храма која је свети Бенедикт подигао: Светога Мартина и Светог Јована Крститеља.
  3. Под душама се подразумевају животи монаха
  4. Уп. Дап 27,22-24

Comments are closed.