ДИЈАЛОЗИ – ПОВЕСТИ О ВРЛИНАМА И ЧУДЕСИМА ИТАЛСКИХ ОТАЦА

 

ДИЈАЛОЗИ
Повести о врлинама и чудесима италских отаца
 

 
КЊИГА IV
 
Глава ХV
О УПОКОЈЕЊУ НЕПОКРЕТНОГА СЕРВУЛА
 
1. Упутно је знати, између осталога, да душе изабраних, налазећи се на своме исходу из тела, зачују каткад, изненада, преслатки пој небеске хвале, еда би, наслађујући се њиме, једва чак и опазиле своје разлучење од плоти.
2. Сећам се да сам већ приповедао, па и у мојим омилијама на Еванђеље, како под тремом што води ка цркви Светога Климента[1] борављаше некакав човек по имену Сервул,[2] који је и теби, без сумње, остао у сећању. Оскудан у материјалним добрима, но пребогат врлинама, нађе се тешко погођен дуготрајном болешћу; наиме, у часу кад смо га сусрели, лежаше већ увелико непокретан од парализе, и тако остаде све до свога упокојења. Ништавно је рећи да се не могаше усправити на ноге, сећајући се да му не беше могућно не само да се подигне, већ ни да седне у постељи; не могаше, уистину, чак ни да принесе руку к устима, нити да се преокрене с бока на бок.
3. Крај њега се, како би му послужили, налажаху мајка и брат. Преко њихових руку он раздаваше убогима све што би од других примио на име милостиње. Не познавајући писмена, он се ипак постара да прибави књиге Светога Писма, те, кад год би у посету примао побожан свет, даваше да му их читају, сам притом богобојазнено слушајући. Догоди се тако да му успеде да изучи, колико му беше у моћи, читаво Свето Писмо, премда будући, поновићу, посве неписмен. У својим страдањима, он не престајаше да одаје хвалу Богу, појући овоме, дању и ноћу, благодарствене химне.
4. Кад напокон дође време да његово дуготрпљење прими праведну плату, болест му од удова пређе и на виталне органе. Предосетивши блиску кончину, заиска од ходочасника, које беше угостио, да устану и скупа са њиме узнесу псалмопој у ишчекивању исхода његове душе.[3] Док, премда умирући, и сам псалмопојаше уз остале, одједном им заповеди да заћуте, ускликом препуним побожног страха: “Ћутите! Не чујете ли где небом одјекују хвале?” Те док је управљао ухо срца ка овоме славопоју што га је слушао у својој нутрини, његова света душа обрете се ослобођена од плоти.
5. Док се пак ово збивало, разли се наоколо тако силно благоухање, да сви присутни окусише његову неизрециву сладост и недвојбено спознаше да ова душа би узведена у небеса управо уз речене славопоје. Овоме се нађе присутан и један од наших монаха, који је још увек међу живима, те уобичава да казује, уз многе сузе, како ово благоухање не престајаше да се излива све док Сервулово тело не беху предали гробу.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Базилика Светог Климента се налази измећу римских четврти ?squilino и Celio. Тремове цркве, као уточиште за болесне и убоге, помиње и Паладије, Hist. Laus. 68, 2.
  2. Спомен светог Сервула се празнује 23. децембра, када се и упокојио 590. године. Сахрањен је у цркви Светог Климента. Касније је поред цркве подигнута капела посвећена светом Сервулу, где су биле похрањене његове мошти.
  3. Сервул вероватно поје псалме који су коришћени за испраћај умирућих.

Comments are closed.