ДИЈАЛОЗИ – ПОВЕСТИ О ВРЛИНАМА И ЧУДЕСИМА ИТАЛСКИХ ОТАЦА

 

ДИЈАЛОЗИ
Повести о врлинама и чудесима италских отаца
 

 
КЊИГА I
 
Глава III
О МОНАХУ ПОВРТАРУ, ИСТОГА МАНАСТИРА, КОЈИ ЈЕ ЗАПОВЕДИО ЗМИЈИ ДА САЧУВА ПОВРТЊАК ОД КРАДЉИВЦА
 
1. Григорије: Феликс, звани Курвије,16) којега си и сам упознао, а који такође беше проигуманом истога Фундијскога манастира, уобичавао је да ми приповеда бројна удивљујућа збивања о братији из овога општежића. Изостављам, наравно, неке од не малобројних повести које ми се јављају у сећању, хитајући да се посветим другима. Говорићу ти о једном догађају који ми је он пренео, а који би, верујем, ваљало објавити.
2. Живљаше, дакле, у овом манастиру монах уистину узорна живота који беше повртар. Некакав крадљивац, пак, стече навику да крадом залази у повртњак: прескакаше тарабу и неопазице одношаше поврће. Монах повртар, који овога беше посадио не мало, поче да не затиче свој засад на месту, већ нешто налажаше погажено, друго, пак, отргнуто. Одлучи стога да обиђе читаво место како би га испитао, те тако откри куда је то крадљивац уобичавао да улази. Док је разгледао повртњак, опази једну повелику змију, те јој каза: “Пођи за мном!” Дошавши на место.где је лупеж себи нашао пролаз, заповеди гмизавцу: “У име Исусово наређујем ти да чуваш овај приступ и не допустиш крадљивцу да ступи овамо”. Змија се послушно опружи дуж стазе свом својом дужином. Монах се пак врати у келију.
3. У поподневним часовима, када се сви већ беху повукли, лупеж се, по обичају, врати те прескочи ограду, но тек што је кренуо да ступи ногом у повртњак, угледа змију која, опружена, држаше пут препреченим. Обузет ужасом, паде уназад, остајући притом да виси на једном колцу тарабе, за који му се беше закачила одећа. Остаде тако, окренут наглавце, не могући да се помакне све до повратка монаха повртара.17)
4. Овај се појави у уобичајени час те, затекавши крадљивца где виси са ногама које се дизаху из шибља, окренувши се змији, рече: “Слава Богу! Послушала си моју заповест. Иди сада!” И змија не часећи оде својим путем. Приближивши се потом крадљивцу, обрати му се: “Шта дакле видим, брате? Бог те је предао у моје руке! Зашто си се толико пута дрзнуо да отимаш плод монашкога труда?” Док говораше, ослободи крадљивчеву ногу, те га спусти на земљу. “Следи ме!” рече му. Провевши овога човека кроз улаз у повртњак, с усрдном благонаклоношћу му даде оно поврће које је намеравао да присвоји крађом, рекавши му најпосле: “Пођи сада, и након овога не кради више. Ако ти затреба поврћа, дођи к мени улазећи овуда, па ћу ти, љубави ради Божије, дати оно што си с муком прибављао чинећи грех”.
5. Петар: Сада увиђам у каквој сам заблуди био мислећи да у Италији не беше отаца кадрих да творе знамења.
Григорије: Ово што сам наумио да ти приповедам као наредно дознао сам из приче преподобнога Фортуната, игумана манастира сазданог на месту прозваном Балнеум Цицеронис, као и од још неколицине преподобних отаца достојних највећег уважавања.18′

Comments are closed.