ДИЈАЛОЗИ – ПОВЕСТИ О ВРЛИНАМА И ЧУДЕСИМА ИТАЛСКИХ ОТАЦА

 

ДИЈАЛОЗИ
Повести о врлинама и чудесима италских отаца
 

 
КЊИГА IV
 
Глава XLI
ПОСТОЈИ ЛИ, НАКОН СМРТИ, ОГАЊ ОЧИШЋЕЊА
 
1. Григорије: У Еванђељу Господ вели: Идите док светлост имате.[1] Преко пророка пак казује: У време милости услиших те, у дан спасења помогох ти.[2] Ово исто још подробније образлаже апостол Павле, говорећи: Ево, сад је најпогодније време, ево, сад је дан спасења.[3]
2. Соломон пак говори: Све што ти дође на руку да чиниш, чини док ти је могуће, јер нема ни делања, ни мишљења, ни знања ни мудрости у аду у који идеш.[4] Давид, најзад, вели: Јер је до века милост његова.[5]
3. Из ових казивања јасно произилази да се свак јавља на судишту (Божијем) управо онакав какав исходи са овога света. Но, ипак ваља веровати да, пре коначнога суда, за извесна лакша сагрешења постоји огањ који очишћава, будући да Истина вели: Који рече (хулу) против Духа Светога, неће му се опростити ни у овоме веку ни у будућем.[6] Ова нам тврдња допушта да закључимо да извесна прегрешења могу бити отпуштена у овоме веку, а друга пак у будућему. Што, дакле, у једном случају бива порекнуто, разумно расуђивање захтева да се обрете потврђено у осталим.
4. Па ипак, као што рекох, у ово је допуштено уздати се једино поводом ситних, незнатих прегрешења, као што су, примера ради, склоност ка празнословљу или неумереном смеху, или пак претерана заокупљеност породичним старањима, којима је тешко удовољити а да се ни најмање не сагреши, па чак и када су у питању они који ваљано и усрдно избегавају пад у прегрешење, те још, уза ово поменуто, лакша сагрешења проузрокована незнањем. Све, дакле, ово обремењује (душу) након смрти ако ли се није нашло отпуштеним у овоме животу.
5. Кад, наиме, Павле казује да је Христос темељ, додаје и ово: Ако ли ко зида на овоме темељу злато, сребро, драго камење, дрва, сено, сламу, свачије ће дело изићи на видело; јер ће Дан показати,јер ће се огњем открити, и свачије ће седело огњем испитати какво је. Ако остане чије дело што је назидао, примиће плату; ако чије дело изгори, биће оштећен, а сам ће се спасти, но тако као кроз огањ.[7] Могуће нам је о овоме размишљати као о огњу кушања, којима смо, у овом нашем животу, без престанка праћени; ако ли пак прихватимо да је реч о будућему огњу очишћења, упутно је имати на уму да, сходно Павловим речима, путем овога огња може задобити спасење не онај који на реченоме темељу зида железом или оловом, што изображава знатна и тврдокорна прегрешења, која се не дају отпустити, већ дрветом, сеном и сламом, што бивају незнатни и лаки греси, какве и огањ лако сажиже.
6. Па ипак, нужно је знати да нам онамо, ни у најмањој мери, неће бити могуће очишћење од властитих грехова, па ни од оних најнезнатнијих, не будемо ли се у овоме веку, усавршавањем у свакој добродетељи, удостојили да га у ономе веку задобијемо.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Јн 12,35
  2. Ис49,8
  3. 2 Кор 6,2
  4. Проп 9,10
  5. Пс 117,1
  6. Мт 12,32; Мк 3,2-9
  7. 1 Kop 3,12-15

Comments are closed.