ДИЈАЛОЗИ – ПОВЕСТИ О ВРЛИНАМА И ЧУДЕСИМА ИТАЛСКИХ ОТАЦА

 

ДИЈАЛОЗИ
Повести о врлинама и чудесима италских отаца
 

 
КЊИГА I
 
Глава XI
О МАРТИРИЈУ, МОНАХУ ИЗ ОБЛАСТИ ВАЛЕРИЈЕ
 
У реченим крајевима живљаше некакав монах Мартирије,[1] слуга Божији преиспуњен побожношћу и богољубљем, који учини ово знамење управо као пројаву дароване му моћи чудотворења: једнога дана, његова браћа узеше да замесе хлеб како би га испекли под пепелом, заборавивши притом да утисну у тесто знак крста. У овој области, наиме, обичај беше да се комадом дрвета у сирове векне урезује крсно знамење, које их је на овај начин чинило наизглед подељенима на четврти. Монах Мартирије, дакле, дође да дозна узрок живог разговора који је отпочео међу братијом. Хлеб се, пак, већ увелико налазио под жаром, прекривен пепелом. “Зашто га нисте знаменовали?”, упита Мартирије. Говорећи ово, назначи прстом крсно знамење у близини угљевља. У истом овом часу, зачу се где је кора хлеба пукла, и чињаше се као да какав велики лонац пуцкета на ватри. Кад хлеб најпосле беше испечен, извадише га испод жара и обретоше на њему утиснут знак крста, онај што овде би уписан не дрветом нити прстом већ вером.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Спомен преподобног Мартирија, монаха валеријског, слави се 23. јануара.

Comments are closed.