ДИЈАЛОЗИ – ПОВЕСТИ О ВРЛИНАМА И ЧУДЕСИМА ИТАЛСКИХ ОТАЦА

 

ДИЈАЛОЗИ
Повести о врлинама и чудесима италских отаца
 

 
КЊИГА IV
 
Глава ХХХ
ЗБОГ ЧЕГА ВЕРОВАТИ ДА НЕВЕШТАСТВЕНИ ДУХОВИ МОГУ БИТИ ДРЖАНИ У ВЕШТАСТВЕНОМ ОГЊУ
 
1. Григорије: Ако ли нетелесни човеков дух, у време док овај живи, бива држан у телу, због чега тада, након смрти, овај исти дух, премда, дакле, будући нетелесан, не би могао обитавати баш као заточен у вештаственом огњу?
Петар: У живих људи нетелесни дух бива држан у телу еда би га оживљавао.
2. Григорије: Ако ли невештаствени дух, Петре, може бити смештен у вештаство које њиме бива оживљавано, зашто не би могао, наказања ради, бити заточен у ономе од стране чега (он сам) бива умртвљаван и унижен? Велимо да дух бива држан огњем, еда би од стране овога био стављен на муке видећи га и осећајући га. Он, наиме, страда од овога огња стога што га сагледава, те, управо овога ради – видећи себе где бива огњем опаљиван – заправо и гори. Не догађа ли се, наиме, да нешто што је могуће телесно искусити рађа нетелесним исходом, управо кад из видљивога огња происходи врелина која невидљиво проузрокује бол? Подобно овоме и вештаствени огањ, невештаственим пламеном сажиже невештаствени дух.
3. На основу, пак, еванђелских казивања, могуће нам је да схватимо да душа од реченога огња страда не само видећи га, већ и искуствено га доживљавајући. По речима Истине, наиме, умрли богаташ бива низведен у ад. А о томе да се његова душа затиче смештена у огњу, сведочи нам овај властитим вапајима: он, наиме, преклиње Авраама казујући: Пошаљи Лазара нека умочи у воду врх од прста својега да ми расхлади језик, јер се мучим у овоме пламену.[1] Ако ли нам, дакле, Истина показује богатога грешника осуђена на огањ, ко би међу разумнима порекао да душе богопротивника бивају затечене у огњу?
4. Петар: Ето где, руковођен разумом и сведочењем свештенога Писма, мој ум бива обавезан да поверује; но, потом се изнова враћа својој тврдокорној сумњи. Не успевам, наиме, да схватим како то оно што је невештаствено може бити заточено и трпети муке од онога што се да опипљиво искусити?
Григорије: Одговори ми што ћу те упитати: сматраш ли да су пали духови, одбачени из славе небеске, вештаствени или невештаствени?
Петар: Ко би, здравим разумом обдарен, могао устврдити да су духови вештаствени?
Григорије: А огањ геене, по твоме поимању, може ли се опипљиво искусити или не?
Петар: Не двојим да може, будући да у њему имају да буду мучена и тела.
5. Григорије: Без сумње ће на свршетку века Истина рећи богопротивнима: Идите од мене, проклети, у огањ вечни који је припремљен ђаволу и анђелима његовим.[2] Стога, ако ли и ђаво и анђели његови, премда будући невештаствени, имају да буду мучени у вештаственом огњу, зар је чудновато то што и душе, и пре но што ће изнова примити телеса, страдају у мукама које се дају осетити?
Петар: Сада ми је већ посве јасно, те мој ум, поводом овог питања, не гаји више никакве сумње.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Лк. 16, 22, 24
  2. Мт. 25, 41

Comments are closed.