ДИЈАЛОЗИ – ПОВЕСТИ О ВРЛИНАМА И ЧУДЕСИМА ИТАЛСКИХ ОТАЦА

 

ДИЈАЛОЗИ
Повести о врлинама и чудесима италских отаца
 

 
КЊИГА III
 
Глава ХIII
О МУЧЕНИЧКОЈ КОНЧИНИ И ОБРЕТЕЊУ НЕТЉЕНИХ МОШТИЈУ ХЕРКУЛАНА, ЕПИСКОПА ПЕРУСИЈЕ
 
1. Недавно ми је Флорид,[1] чесњејши епископ, приповедао о једном чудесном збивању вредном памћења. Ево његовог казивања: “Херкулан,[2] муж понајвиших врлина, од стране којега и сам бејах отхрањен, постаде епископом Перусије,[3] након што је, после много година монашког живљења, примио свештени чин.[4] У време, пак, озлобљенога краља Тотиле, трупе Гота ставише под опсаду утврђени град Перусију на седам дугих, непрекидних година. Бројни грађани, стрепећи од баука глади који се лагано надносио над опкољени град, потражише спас у бекству. Најпосле, док се не беше скончала седма година опсаде, Готи продреше у Перусију”.
2. “Командант трупа посла тада гласнике краљу Тотили како би га упитао какве одредбе налаже поводом епископа и градског живља. Краљ му упути овакву заповед: ‘Епископу понајпре одери траку коже од главе па све до пета, па му потом одруби главу. Што се осталих тиче, све који су затечени у граду посеци мачем’. Заповедник тада, одвевши преподобног епископа на градски бедем, одруби овоме чесну главу, те му потом, већ погубљеном, изреза траку коже од темена да пета, како би се на његовом телу јасно видео одрани траг;[5] потом његове посмртне остатке баци ван зидина. Неки тада, потакнути човечном самилошћу, покопаше тело епископа у близини градских зидина, претходно узевши његову главу и припојивши је врату, те га тако оставише погребена крај телашцета неког детета које је ту затечено мртво”.
3. Четрдесет дана након овог зверског злодела, краљ Тотила заповеди да се грађани Перусије, који су наоколо потражили прибежиште, врате у град без икакве бојазни. Тако се они што најпре беху побегли у страху од глади, добивши допуштење да изнова живе у Перусији, вратише у опустошени град. Но, памтећи свето живљење свог погубљеног епископа, стадоше да траже место његовога погребења, како би, уз почасти каквих беше достојан, положили његове свете мошти у цркву Светог апостола Петра.[6] Дознавши где је покопан и откопавши хумку, затекоше телашце детета, погребеног скупа са епископом, одавно подлегло труљењу и препуштено црвима, што се и дало очекивати након четрдесет дана од погребења; мошти епископа стајаху пак нетљене, баш као да беше управо сахрањен. И, што је достојно још већег удивљења, глава му беше припојена трупу, као да се никада и није нашла одрубљена; не могаше се опазити ни најмањи траг одсецања. Окренувши га, како би се уверили назире ли се, можда, на његовим леђима какав траг одадирања коже, увидеше најзад да је читаво његово чесно тело у потпуности нетакнуто, као да га не беше ни окрзнуло ма какво сечиво”.
4. Петар: Ко не би стао запањен пред оваквим знамењима, што се пројавише на упокојенима ради опомене и подстицања живима?
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. 4 О Флориду, епископу града Tifernum Tiberinum, што је античко име за данашњи Citta di Castello у Умбрији, в. III, 35,1 и напомену.
  2. Свети Херкулан се празнује 7. новембра, када је и пострадао 547. године. Мошти му почивају у цркви Светог Херкулана у Перуђи. Свети Херкулан је и патрон града Перуђе.
  3. Данашњи град Перуђа, главни град у покрајини Умбрији. Патрон града је свети Херкулан.
  4. Херкулан је стари монах, узведен на епископски трон, као што је случај и у I, 5, 1. Херкуланову мученичку кончину и обретење његових моштију можемо сместити на почетак 549. године.
  5. Ово је, вероватно, пројава милости и поштовања према остарелом епископу од стране комаданта трупа.
  6. Црква Светог Петра налази се изван некадашњих градских зидина, на Mon-te Capraio, југоисточно од Перуђе.

Comments are closed.