ДИЈАЛОЗИ – ПОВЕСТИ О ВРЛИНАМА И ЧУДЕСИМА ИТАЛСКИХ ОТАЦА

 

ДИЈАЛОЗИ
Повести о врлинама и чудесима италских отаца
 

 
КЊИГА II
 
Глава XX
ЧОВЕК БОЖИЈИ ПРОЗИРЕ СУЈЕТНУ ПОМИСАО МЛАДОГА МОНАХА
 
1. Једнога пак дана, док преподобни отац, у вечерњи час, укрепљиваше тело са нешто хране,[1] један од његових монаха, син дефенсора,[2] држаше му пред трпезом светиљку. Док човек Божији јеђаше, млади монах, стојећи на својој служби са светиљком, стаде, потакнут духом надмености, да хропће у своме срцу, казујући у мислима: “Ко је овај пред којим сам дужан да стојим док једе, држећи му светиљку, као што чине слуге? И ко сам ја да овоме служим?” Но, човек га Божији, окренувши се изненадно ка њему, стаде строго прекоревати, говорећи му: “Знаменуј своје срце,[3] брате! Шта то говориш? Знаменуј своје срце!” Те дозвавши одмах братију, заповеди да му из руку узму светиљку, док њему пак одреди да остави ову службу и од овога часа спокојно седи.
2. Овај пак, упитан од браће шта му то беше у срцу, по реду им исприповеди како се обрео понесен духом сујете, те шта је ћутке, у помислима, казивао противу човека Божијега. Свима се тада јасно показа да преподобном Бенедикту ништа не може остати скривено, будући да његовом слуху беху чујне чак и речи изговорене само у помислима.[4]
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Обед у касни вечерњи час представљао је, можда, једини дневни обед Чааснога поста, или је пак реч о вечери пасхалног периода.
  2. Не зна се да ли је у питању defensor ecclesiae, као на осталим местима у Дијалозима (в. нпр. 1,4,12), или је у питању defensor ciuitatis, који је именован од стране грађанске власти.
  3. Signa cor tuum: осењивање срца крсним знамењем служи за одагнање злих помисли.
  4. Слух преподобног Бенедикта “чује” и речи изговорене само у помислима. Уп. Паладије, Hist. Laus. 35, 5-7, где ава Јован Ликопољски прозире помисли свога посетитеља и разобличава их.

Comments are closed.