ДИЈАЛОЗИ – ПОВЕСТИ О ВРЛИНАМА И ЧУДЕСИМА ИТАЛСКИХ ОТАЦА

 

ДИЈАЛОЗИ
Повести о врлинама и чудесима италских отаца
 

 
КЊИГА III
 
ГлаваХХI
О МОНАХИЊИ, НА ЧИЈУ СЕ ЗАПОВЕСТ ЈЕДАН ЧОВЕК НАШАО ОСЛОБОЋЕН ОД ДЕМОНА
 
1. Догађају који сам сада одлучио да ти исприповедим непосредним сведоком беше најсветији старац, игуман Елевтерије, којега сам раније поменуо.[1] Овај се, дакле, и постарао да ми знаним учини ово ванредно чудо. Рече ми, наиме, како у граду Сполецијуму једна девојка, већ приспела у доба за удају, кћер једног градског великодостојника, би обузета жарком чежњом за ангелским животом. Отац на сваки начин настојаше да се успротиви њеној одлуци да пригрли пут што води у живот, но она, не обазирући се на родитељско противљење, прими монашку одору. Отац је након овога лиши наследства које јој је припадало, оставивши јој тек половину једног омањег поседа. Не мало девојака племенитог рода, потакнутих примером ове, изабраше монашки живот, покрај ње, у потпуности се предајући служењу Богу свемоћноме у завету девствености.
2. Једнога дана игуман Елевтерије, муж преподобног живљења, дође к овој монахињи, како би је охрабрио и подстакао у стремљењу ка вишњим добрима. Док, седећи овде, провођаше време беседећи са њом о речи Божијој, са поменутог имања од којега отац девојци беше оставио половину, неочекивано дође један сељанин, доносећи некакав дар. Догоди се, дакле, да ту, пред њима, овај изнебуха паде на земљу поседнут злим духом и стаде да се потреса, испуштајући заглушне крике животиња, пропраћене непрекидним мекетањем.
3. Света се жена тада подиже, учинивши се крајње разљућена изразом лица, те високим гласом заповеди злом духу казујући: “Излази из њега, бедниче! Излази из њега,[2] бедниче!” На ове речи, демон сместа одврати устима човека којега беше запосео: “Изађем ли из њега, у кога ћу ући?” Стицајем оклоности, у близини је пасло једно младо прасе. Монахиња стога заповеди нечастивоме: “Изађи из њега и уђи у оно прасе”. Истога трена демон напусти човека, уђе у прасе, како му беше заповеђено, те, након што га уби, отиде.
4. Петар: Радо бих знао да ли заиста беше неопходно да ова монахиња препусти нечистоме духу чак и само ово прасе.
Григорије: Дела онога који је оваплоћена Истина мерило су нашим поступцима. Наиме, самом је нашем Избавитељу речено од стране демонскога легиона који беше запосео једнога човека: Ако нас изгониш, дозволи нам да идемо у крдо свиња.[3] И он изагна легион из овога човека, допустивши му да се усели у свиње и натера их да се баце у понор. Увиђамо из овога да зли дух, без допуштења Божијега, не би могао имати никакву власт над човеком; наиме, чак ни у свиње он не би могао ући ако му то не би било допуштено. Ваља нам стога драговољно потчинити себе Ономе којему су и све непријатељске силе, противно својој вољи, потчињене, будући да бивамо у толикој мери јачи противу наших супостата, колико се присније приљубљујемо, кроз смирење, Створитељу свега.
5. Зар нам је потребно чудити се томе што изабрани Божији творе чудеса пребивајући још увек у смртној плоти, кад нам је знано да и након смрти често бораве међу нама кроз безбројна знамења, која се пројављују на местима где почивају њихове мошти?
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Игуман Елевтерије, поменут је већ у III, 14, 1, где је такоће реч о једној монахињи из Сполецијума, која је била присиљена да претрпи противљења породице, како би примила монашки вео и пригрлила пут живота.
  2. Уп.Лк4,35
  3. Мт8,31

Comments are closed.