ДИЈАЛОЗИ – ПОВЕСТИ О ВРЛИНАМА И ЧУДЕСИМА ИТАЛСКИХ ОТАЦА

 

ДИЈАЛОЗИ
Повести о врлинама и чудесима италских отаца
 

 
КЊИГА II
 
Глава V
О ВОДИ ИЗВЕДЕНОЈ ИЗ КАМЕНА НА ПЛАНИНСКОМ ВРХУ
 
1. Од речених, дакле, манастира, што их у ономе крају беше подигао, три се налажаху високо међу планинским гребенима, те братији постајаше одвећ трудно да се свакога дана спушта до језера како би захватила воде, утолико пре што они који би се спуштали низ окомиту стрмен беху увек изнова у великом страху од опасности која их је вребала. Сабравши се тако, монаси из ове три обитељи дођоше слуги Божијему Бенедикту, казујући: “Свакодневно смо принуђени да се спуштамо до језера воде ради, и овај нам напор постаје већ сувише тегобан. Ваљало би стога изместити наше манастире на какво друго место”.
2. Он пак, благо их утешивши, отпусти их да иду; но, већ исте ноћи, узевши са собом дечака Плацидија, којега сам већ поменуо, успе се уз планинске гребене, те онде дуго остаде молећи се. Сатворивши молитву, постави на ономе месту три камена као знамен, па се врати своме манастиру а да за ово нико не знађаше.
3. Када се наредног дана пред њим изнова, поводом своје потребе за водом, појавише поменута браћа, човек им Божији каза: “Идите, те на ономе гребену, где будете затекли три камена постављена један на други, онде мало закопајте. Моћан је свесилни Бог да и на врху ове планине изведе воду, буде ли благоволео да вас поштеди труда при вашем тегобном путу”. Ови, дакле, пођоше и обретоше планински гребен, који Бенедикт беше предназначио, већ посве орошен водом. Ископаше онде невелику јаму која се сместа испуни водом, и ова избијаше тако изобилно да и до данас непресушно отиче са планинскога врха, сливајући се све до долине.

Comments are closed.