ДИЈАЛОЗИ – ПОВЕСТИ О ВРЛИНАМА И ЧУДЕСИМА ИТАЛСКИХ ОТАЦА

 

ДИЈАЛОЗИ
Повести о врлинама и чудесима италских отаца
 

 
КЊИГА IV
 
Глава XXXIII
О СМРТИ ЈЕДНОГА ЧИНОВНИКА СЕНАТА, ЧИЈИ СЕ ГРОБ ПОТОМ НАШАО РАЗОРЕН ПЛАМЕНОМ
 
1. О ужасном збивању које се одиграло у провинцији Валерији, уобичавао је да приповеда преподобни Максимијан, епископ Сиракузе, који дуго времена беше старешином мојега манастира у овом граду. Казивао је, наиме, следеће: “Некакав чиновник сената, на дан једне најсвештеније пасхалне суботе (=Велике суботе), прихвати се да светоме крштењу приведе кћи некога грађанина, још увек младу девојку. Вративши се кући, након поста, он се опи премногим вином, те, затраживши од своје садање кћери да остане уз њега, исте ноћи – ужасавам се и да изустим – обешчасти ову.
2. Уставши наредног јутра и отрезнивши се поводом почињенога безакоња, намисли да се запути у купатило, баш као да је вода купељи била у стању да опере мрљу његовог сагрешења. Оде, дакле, те се оми, но стаде да га обузима стрепња и трепет на помисао да му ваља ићи у цркву. Не појавити се у храму овог празничног дана, чинило му се срамотом пред људима, док га је мисао о уласку у овај нагонила на страх од суда Божијега. Преовлада најзад жеља да угоди људима. Оде, дакле, у цркву, но стајаше онде сав уздрхтао од страха, стрепећи у сваком часу од тренутка када ће се наћи предан нечистом духу и од овога мучен наочиглед свију. Беше ужасно неспокојан, но ипак му се током ове празничне литургије не случи ништа нажао.
3. Изађе стога веома развесељен, те наредног дана изнова ступи у храм, осећајући се већ у многоме сигурнији. Настави да чини овако и шест наредних дана, ведар и спокојан, држећи да његово сагрешење Господ или није видео или пак ако га је видео, у своме га је милосрђу већ пренебрегао. Седмога дана, међутим, умре изненадном смрћу. Након што га предадоше погребењу, дуго се времена дало видети где из његовога гроба избија пламен, који му спали и саме кости, да би најзад у потпуности разорио читав гроб и урушио земљу која беше насута у виду хумке”.
4. Оваквим начином свемогућем Богу беше по вољи да укаже на (нама) скривена страдања душе онога чија се и сама плот, пред очима свију, нађе сатрвена огњем. Благоволео је (Господ) уједно и да нама, који ово слушамо, пружи пример каквога се морамо побојати, будући да нам, путем промишљања, неумитно ваља увидети шта подноси жива душа, свесна своје осуде, ако ли чак и неосетљиве кости бивају сажежене тешким наказањем огња.
5. Петар: Желео бих пак да знам препознају ли се међу собом, како праведници обревши се у Царству, тако и безаконици у мукама.

Comments are closed.