ДИЈАЛОЗИ
Повести о врлинама и чудесима италских отаца
КЊИГА III
Глава ХХIХ
О ОСЛЕПЕЛОМ АРИЈАНСКОМ ЕПИСКОПУ
1. Григорије: Заиста, Петре, често пута покушаваху ови да побуде на гоњење верних, но вишња дејства осујетише њихова насилна настојања. Исприповедаћу ти једно од ових, за које сам дочуо управо пре три дана, преко Бонифација, монаха из мога манастира, који борављаше међу Лангобардима до пре четири године уназад.
2. У град Сполецијум беше, наиме, пристигао некакав лангобардски епископ, очевидно аријанац; не имајући у овом месту храма у којем би обављао своја служења, одлучи да од епископа овдашње Цркве затражи један храм који би узео на располагање свом јеретичком култу.[1] Како га овај одлучно одби, показујући се непоколебљивим, аријанац изјави да ће наредног дана силом заузети храм Светог апостола Павла, који се уздизао недалеко од епископије. Дознавши за ово, чувар храма, похитавши, затвори црквене двери и утврди их резом. У сутон погаси сва кандила а сам остаде овде, сакривен.
3. Наредног дана, у праскозорје, аријански епископ, окупивши око себе знатну руљу, дође пред цркву решен да развали двери. Но, ето где се ове изненадно, све одједном, покренуте божанском силом, широм отворише, одбацивши са себе тешке резе. Уз заглушну буку, сви се улази у цркву нађоше проходни. Потом се нагло, примајући некакву светлост што се ширила свише, упалише сва кандила што их црквењак беше погасио. Изненадни блесак истога часа ослепи аријанскога епископа те тако овај, који беше дошао спреман на насиље, мораде да се врати своме станишту вођен рукама пратилаца.
4. Нико од Лангобарда настањених у овој области, дознавши шта се збило, не имађаше више смелости да скрнави храмове православних. Заиста се беше одиграло чудо. Док кандила у цркви Светога Павла беху погашена управо због претње овог епископа аријанца, гле где се њиховим изненадним разгоревањем угаси светло његовог вида, управо док се храм сав испуњавао светлошћу.[2]
НАПОМЕНЕ:
- Према сведочењу Павла ђакона (Hist. Lang. 4,44), око пола века након настанка Дијалога у скоро свим градовима боравила су два епископа, православни и аријански.
- Изненадно слепило које погађа аријанца веома је налик слепилу врачара Елиме (Дап 13,11), који се противио апостолу Павлу.
