ДИЈАЛОЗИ – ПОВЕСТИ О ВРЛИНАМА И ЧУДЕСИМА ИТАЛСКИХ ОТАЦА

 

ДИЈАЛОЗИ
Повести о врлинама и чудесима италских отаца
 

 
КЊИГА II
 
Глава VI
О СЕЧИВУ, ЧУДЕСНО ВРАЋЕНОМ У ДРЖАЉЕ СА ВОДЕНОГА ДНА
 
1. Једном, дакле, приликом, заиска да приступи обитељи некакав Гот, човек проста и смирена духа,[1] којега слуга Божији Бенедикт прихвати веома благонаклоно. Једнога му дана свети муж даде гвоздено оруђе, какво због сличности са српом зову фалкаструм,[2] како би од купиновог грмља очистио комад тла где је имао да буде смештен повртњак. Место пак које је Гот ваљало да раскрчи лежало је уз саму падину језера. Како, дакле, овај свим силама упре да би посекао збијено грмље купина, догоди се да сечиво одједном спаде са држаља и у замаху паде у језеро, управо онде где вода беше тако дубока да не остављаше наде да би се оруђе могло повратити.
2. Изгубивши, дакле, сечиво, Гот сав уздрхтао отрча монаху Мавру те му откри штету коју је начинио, иштући какво наказање за своју кривњу. Мавр, пак, похита да о овоме извести Бенедикта, слугу Божијега. Човек Божији тако, чујући ово, дође на речено место, узе Готу држаље из руку и урони их у воду. Истога се часа сечиво поврати са воденога дна и само од себе смести у властите држаље. Он пак, без оклевања, изнова предаде оруђе Готу, казујући му: “Ево, ради и не жалости се више!”
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Смирење овога Гота у потпуној је супротности са уобичајеном надменошћу варвара, са којом се свети Бенедикт сусреће код Тотиле (II, 15,1) или Зале (II, 31,3).
  2. Јер је латински falx = срп, коса.

Comments are closed.