ДИЈАЛОЗИ – ПОВЕСТИ О ВРЛИНАМА И ЧУДЕСИМА ИТАЛСКИХ ОТАЦА

 

ДИЈАЛОЗИ
Повести о врлинама и чудесима италских отаца
 

 
КЊИГА II
 
Глава ХХV
О МОНАХУ РЕШЕНОМ ДА НАПУСТИ МАНАСТИР
 
1. Григорије: Један пак од његових монаха, препустивши се непостојаности срца, не жељаше даље да борави у манастиру. Човек Божији га усрдно опомињаше и саветоваше, но овај не хтеде ни да чује за останак у обитељи, те настави да наваљује, досађујући већ преко мере, како би му допустио да иде. Једнога дана, најчаснији му отац, огорчен већ његовом неразумношћу, с љутњом наложи да оде.
2. Тек што монах беше изашао из манастира, кад гле, угледа устремљеног на себе огромног дракона разјапљених чељусти, спремног да га прождере. Сав уздрхтао, са срцем у грлу од великога страха, стаде да дозива: “Трчите, трчите: овај дракон долази да ме прогута!” Братија не часећи притече, но не могаху видети никаквог дракона; унесоше овога у манастир више мртва него жива. Без оклевања, он обећа да никада више неће ни помишљати да напусти обитељ. Од тада заиста остаде веран овој одлуци, будући да му, благодарећи молитвама светога, беше дано да види како на њега насрће онај дракон што га је раније, не видећи га, заправо следио.

Comments are closed.