ДИЈАЛОЗИ – ПОВЕСТИ О ВРЛИНАМА И ЧУДЕСИМА ИТАЛСКИХ ОТАЦА

 

ДИЈАЛОЗИ
Повести о врлинама и чудесима италских отаца
 

 
КЊИГА IV
 
Глава LIII
О ЈЕДНОЈ МОНАХИЊИ, ПОГРЕБЕНОЈ У ЦРКВИ СВЕТОГ МУЧЕНИКА ЛАВРЕНТИЈА, КОЈА ЈЕ, У ОТКРИВЕЊУ, ВИЂЕНА КАКО ГОРИ ДО ПОЛА
 
1. Преподобни Феликс,[1] епископ Портуса, који је рођен и одгојен у сабинској области, сведочи да онамо живљаше једна монахиња која се веома старала о очувању плотскога уздржања (=обуздавању плоти), не водећи рачуна пак о распуштености и празноговорљивости својега језика.[2] Ова, дакле, умре и нађе се погребена у цркви.
2. Исте ноћи, наиме, чувар овога храма у откривењу угледа где ова, нашавши се доведена пред свештени олтар, бива као пресечена надвоје: половина њенога тела стаде да гори, док она друга остајаше нетакнута. Ујутру, тек што је устао са постеље, овај човек исприча браћи шта се догодило, те пожеле да им покаже место на коме је угледао да ова бива спаљивана. И гле, на мермерном поду испред олтара, беше могуће видети трагове какве оставља пламен, управо као да ова жена беше спаљивана стварним огњем.
3. Не допушта ли нам ово да без колебања закључимо да онима, којима нису били отпуштени греси, погребење на освештаном месту ни најмање не помаже како би избегли суд?
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. О Феликсу, епископу Портуса, в. IV, 27, 6.
  2. Поменута монахиња греши језиком, баш као и оне у II, 10,1.

Comments are closed.