ДИЈАЛОЗИ – ПОВЕСТИ О ВРЛИНАМА И ЧУДЕСИМА ИТАЛСКИХ ОТАЦА

 

ДИЈАЛОЗИ
Повести о врлинама и чудесима италских отаца
 

 
КЊИГА II
 
Глава ХV
О ПРОРОШТВУ ИЗРЕЧЕНОМ ПОВОДОМ ИСТОГА КРАЉА
 
1. Тотила се тада сам запути човеку Божијему. Видевши га издалека где седи, не имађаше смелости да му се приближи, већ припаде на земљу. Човек му Божији два до три пута каза: “Устани”, но како се овај не усуђиваше да се усправи пред њиме, Бенедикт, слуга Исуса Христа Господа, сам благоизволе да приступи краљу који је свеједнако лежао ничице. Подигавши га са тла, понајпре га стаде корити за почињена безакоња, да би му потом неколицином речи преднаговестио све што је надаље имало да му се збуде, казујући: “Многа зла чиниш, многа си их већ и починио. Последњи је час да се обуздаш од својих непочинстава. Сада ти, ево, ваља ући у Рим, потом ћеш прећи море, девет ћеш година владати а десете ћеш умрети”.
2. Саслушавши ове речи, краљ се затече силно потресен, те се, заискавши молитве светога мужа, повуче оданде. Од овога пак дана умногоме ублажи своју пређашњу суровост. Не много потом, уђе у Рим, да би се затим искрцао на Сицилији. Десете године своје владавине, по суду свемогућег Бога, изгуби у исти мах и власт и живот.[1]
3. Уобичаваше пак често да походи слугу Господњег архијереј Цркве Канусијума,[2] човеку Божијему веома омилео ради његовог најузорнијег живљења. Овај, дакле, беседећи са њиме о уласку краља Тотиле у Рим и о разорењу овога града, каза: “Овим ће се краљем град наћи у толикој мери разорен, да ће најпосле занавек опустети”. Човек му Божији одврати: “Рим се неће наћи разорен од варвара, већ ће се, уздрман олујама, вихорима, муњама и трусевима, сам од себе разрушити.” Тајна овога пророштва разоткрива нам се сада у јасном светлу, јер ево гледамо у овоме граду обурване зидине, разваљене домове, цркве разрушене непогодама и здања што се под теретом година из дана у дан све више урушавају.
4. О овоме ми је приповедао Хонорат,[3] ученик светога мужа, но и он вели да речено пророштво никада није имао прилике да чује из његових устију, већ од браће која о томе сведочаху.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Ушавши у Рим, децембра 546, и завладавши Сицилијом (море ћеш прећи), Тотила окончава живот, августа 552. године. Уп. Прокопије, Bellum Goth. 4,32.
  2. О епископу Сабину из Канусијума в. III, 5 и напомену. Дијалог између преподобног Бенедикта и епископа Сабина наликује пророчанским разговорима светог Антонија Великог и епископа Серапиона (Атанасије, Vita Ant 82, 3).
  3. Хонорат, игуман манастира у Сублакусу у време настанка Дијалога, без сумње је био монах у Бенедиктовом манастиру на гори покрај Касинума (Монте Касино).

Comments are closed.