ДИЈАЛОЗИ
Повести о врлинама и чудесима италских отаца
КЊИГА II
Глава XI
О УДЕСУ И ВАСКРСЕЊУ МЛАДОГА МОНАХА
1. Други пут, док се монаси налажаху на раду, дограђујући у висину један зид, како су већ потребе налагале, човек Божији борављаше затворен у својој келији, сав погружен у молитву. Иступи тада пред њега ненавидник, подругљиво му јављајући да се спремио у посету братији која се налазила на делу. Човек Божији о овоме журно дојави реченим монасима, поручујући им: “Браћо, будите на опрезу, јер вам, ево, управо пристиже зли дух”. Но, једва што известитељ беше изустио ове речи, кад зли дух обори зид који су градили, здробивши под рушевинама једног веома младог монаха, сина некаквог чиновника сената. Сви се затекоше обузети силном жалошћу и дубоким болом, ни најмање већ због разрушенога зида, но поради удеса младога сабрата. Похиташе сместа како би, са сузама и оплакивањем, о овоме обавестили преподобнога оца Бенедикта.
2. Овај пак тада заповеди да младића здробљеног рушевинама донесу к њему. Овога притом не беше могуће другачије пренети до ли на некаквој простирци, будући да му камење из срушенога зида беше не само згњечило удове, већ и здробило саме кости. Човек Божији одмах даде да га положе у његовој келији, на псиатијум – који обично називају рогожином – на коме је уобичавао да се моли, те потом, отпустивши братију да изађе ван, затвори келију. Тада, пак, припаде на молитву, усрдније но што је икада чинио. И гле чуда: током истога часа поврати младића на пређашње дело, здрава и крепка какав испрва беше, еда би, скупа са братијом, изградњу зида могао довршити управо овај монах, чијом је погибијом непријатељ од искони поверовао да ће се наругати Бенедикту.
3. У оно пак доба, пројави се у човека Божијега и дух пророштва, те он поче да преднаговештава будућа збивања и објављује присутнима ствари које се одиграваху далеко од њега.
