ДИЈАЛОЗИ – ПОВЕСТИ О ВРЛИНАМА И ЧУДЕСИМА ИТАЛСКИХ ОТАЦА

 

ДИЈАЛОЗИ
Повести о врлинама и чудесима италских отаца
 

 
КЊИГА IV
 
Глава LIX
О ЧОВЕКУ ЗАТОЧЕНОМ ОД НЕПРИЈАТЕЉА, КОЈИ СЕ ЗАТИЦАО ОДРЕШЕН ИЗ ОКОВА УПРАВО У ЧАСУ ПРИНОШЕЊА СВЕШТЕНЕ ЖРТВЕ. О МОРНАРУ ВАРАКИ, СПАСЕНОМ ОД БРОДОЛОМА БЛАГОДАЋУ ЕВХАРИСТИЈСКЕ ЖРТВЕ
 
1. Слушали смо и где приповедају о некаквом човеку који се, будући заточен од непријатеља, нашао окован у ланце. Жена пак његова уобичаваше да у одређене дане даје да се приноси за овога евхаристијска жртва. Вративши се, доста касније, из заточеништва, он напомену својој супружници којим је данима бивао одрешен из окова, те ова познаде да то беше управо оним данима када се за њега савршавао свештени принос. Но, ова повест налази поуздану потврду у збивању које се одиграло пре седам година.
2. По сведочењу које су ми потврдили, и потврђују га и даље, богобојажљиви и истинољубиви људи, Агатон,[1] епископ Панормуса,[2] беше у време мојега претходника, блажене успомене, позван да дође у Рим. На мору се, пак, нађе затечен тако силовитом буром да помишљаше како му је немогуће измаћи претњи побеснелих валова. Притом један морнар, именом Варака, који је сада прибројан клиру тамошње Цркве, управљаше барком на весла која је следила брод. Но, како се уже које ју је везивало изнебуха прекиде, он, скупа са барком коју је водио, одједном ишчезе међу надошлим таласима. Брод пак, на коме се налазио епископ, упркос небројеним опасностима, оставши тешко оштећен ударима валова, приспе до острва Устике.
3. Трећега дана након овога, не назирући ниоткуда с мора реченог морнара који се од њега нашао отргнут са својом барком, епископ га, веома ражалошћен, поче сматрати за мртва. Стога, како му је налагала љубав, као једино што је још могао учинити за покојника, заповеди да се за спасење његове душе свемогућем Богу понуди принос сп5ситељне Жртве. Савршивши овај и оправивши брод, отплови према Италији. Приспевши тако у римску луку, затече онде морнара за кога је држао да је мртав. Ето изненадног усхићења и радости за епископа Агатона, који га стаде испитивати како му је било могуће да жив преброди вишедневне опасности на тако немирном мору.
4. Морнар, дакле, исприповеди како је сваки пут када би се, скупа са барком којом је управљао, нашао оборен бурним валовима, на неки начин успевао да, са бродским коритом пуним воде, остане на површини мора, настојећи притом да увек када би се пловило изнова преврнуло остане седећи на његовој кобилици. Додаде још и да се, чинећи овако без престанка данима и ноћима, на послетку обрео на измаку свеколиких својих сила, како од глади тако и од непрекидног напора. Но, управо тада божанско милосрђе притече да га спасе.
5. Каза, наиме, као што још и данас сведочи, овако: “Борећи се са валовима и већ изнемогавајући, одједном опазих да ми ум тежа, на начин да не бејах опхрван сном, но не могах држати себе ни за посве будна. И ето где ми се, затеченом тако посред морске пучине, показа неко ко ми даде мало хлеба да га поједем. Тада, једва што сам се овим заложио, повратих изнова своје силе. Мало потом, указа се у мојој близини некакав брод, са кога ме избавише од погибли валова, те ме доведоше на копно”.[3] Саслушавши ову приповест, епископ упита за дан када се ово последње догодило и позна да то беше управо онај када на острву Устици презвитер за овога беше принео свештену евхаристијску Жртву.
6. Петар: И сам сам дознао за ово о чему приповедаш, у време док сам боравио на Сицилији.[4]
Григорије: Верујем устину да се ово збило на тако очевидан и несумњив начин пред очима живих који пребивају у незнању, управо с разлога да би свима, који му прибегавају не познајући његову силу, постало јасно да приношење свештене Жртве може послужити на спасење и преминулима, ако ли њихова сагрешења нису неотпустива. Но, ваља знати да евхаристијски принос бива на корист оним покојницима, који су се, овде живећи, удостојили да након смрти буду помогнути ваљаним делима која други овде чине за њих.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Агатон се упокојио између 586. и 587. године.
  2. У питању је данашњи Палермо.
  3. Свети Павлин Нолски приповеда сличну повест о морнару који је провео сам на мору 23 дана, у једном чамцу. Након што је гладовао шест дана, указао му се сам Христос који га је одржао будним за то време (Ер. 49).
  4. Ђакон Петар је боравио на Сицилији од 590. до 592. године

Comments are closed.