ДИЈАЛОЗИ – ПОВЕСТИ О ВРЛИНАМА И ЧУДЕСИМА ИТАЛСКИХ ОТАЦА

 

ДИЈАЛОЗИ
Повести о врлинама и чудесима италских отаца
 

 
КЊИГА IV
 
Глава L
ВАЉА ЛИ ПРИДАВАТИ ЗНАЧАЈА СНОВИМА И КОЛИКО ВРСТА СНОВА ПОСТОЈИ
 
1. Петар: Желео бих да знам ваља ли придавати значаја ономе што нам бива откривено у ноћним виђењима.
2. Григорије: Знај, Петре, да се представе проистичуће из снова могу утиснути у људску душу на различите начине. Каткада, наиме, снови могу бити узроковани преједањем или пак претераним уздржавањем од хране, каткада су плод привида или помисли смешаних са овиме, док неки бивају по откривењу или пак настају као пород размишљања и откривења у исти мах. Прве две поменуте врсте сви искуствено познајемо. Наредне четири, пак, обрешћемо на страницама Светога Писма.
3. Да снови, наиме, не бивају понајчешће изазвани од стране прикривенога непријатеља, путем привида, не би нас премудри муж опомињао, казујући: Јер многе преластише снови, и отпадоше они који су се у њих уздали.[1] Нити би нас, пак, упућивао следећим речима: Не врачајте по лету птица, нити мотрите на снове.[2] Ово су речи које неопозиво указују да се с гнушањем ваља уклањати од свега што је својствено враџбинама.
4. Па опет, да снови каткад не происходе из размишљања здруженог са привидом, мудрац не би устврдио: Сан следује многим старањима (=бригама).[3] А да не бивају понекад руковођени таинством откривења, нити би Јосиф у сну видео где му браћа одају част,[4] нити анђео у сну опоменуо заручника Маријиног да, узевши младенца, бежи у Египат.[5]
5. С друге стране, да снови каткада не проистичу од размишљања и откривења уједно, не би пророк Данило, тумачећи виђење (у сну) цара Навуходоносора, као корен овога узео размишљање (=бригу), казујући: Теби, царе, дођоше мисли на постељи шта ће бити после, и онај који објављује тајне показа ти шта ће бити;[6] те, нешто потом: Ти, царе, виде а то лик велик. Велик бејаше лик и светлост му силна, и стајаше према теби,[7] и томе слично. Данило, дакле, наговештавајући опрезно да ће се сан обратити у збиљу, и показујући каквог је он размишљања плод, отворено указује да понекад сан бива рођен у исто време из размишљања и из откривења.
6. Но, очевидно, будући да снови бивају у толикој мери различног порекла и својстава, није им упутно лако указивати поверење, знајући да је веома тешко разлучити каквим су подстицајем изазвани. Светитељи, наиме, бивају кадри да нутарњим даром опита разлучују привиде од откривења, проничући у смисао казивања и приказања која им ова виђења нуде, еда би знали шта је то што примају од стране доброга духа или пак у замци какве прелести би,могли да се задесе. Ако ли се, међутим, нечији ум не обрете предострожним када је реч о овоме, лако се може наћи утопљен у бездану гордости, дејством духа обмане, који неретко уме да предсказује пуно тога истинитог, еда би најпосле успео да зароби душу омчом једне једине лажи.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Сир34,7
  2. Лев 19,26
  3. Проп5,2
  4. Уп. Пост 37,5-10
  5. Уп.Мт2,13
  6. Дан2,29
  7. Дан2,31

Comments are closed.