ДИЈАЛОЗИ – ПОВЕСТИ О ВРЛИНАМА И ЧУДЕСИМА ИТАЛСКИХ ОТАЦА

 

ДИЈАЛОЗИ
Повести о врлинама и чудесима италских отаца
 

 
КЊИГА IV
 
Глава XXXVIII
О ДЕУСДЕДИТУ, ПОВОДОМ КОГА ЈЕ ВИЂЕНО ДА МУ СЕ ДОМ ЗИДА СУБОТОМ
 
1. Наставао је некада у близини моје куће благочестив човек, по имену Деусдедит, који беше обућар. Неко пак други у виђењу угледа где се овоме зида дом, но чињаше му се да неимари обављају своје дело само суботом. Ово га наведе на помисао да се подробније распита о Деусдедитовом живљењу. Сазнаде тако да од своје свакодневне зараде овај остављаше за себе само колико му је било нужно за храну и одело, док је сав преостали приход уобичавао суботом да односи у цркву Светога Петра, како би раздао потребитима. Ценећи према овоме, не збиваше се незаслужено то што његов дом растијаше грађен управо суботом.
2. Петар: Твоје ме расуђивање у потпуности задовољава. Но, упитаћу те опет, шта би имало да значи то што си споменуо како настамбе неких бејаху на домак оном смрадном облаку, док домове других њему не беше могуће да досегне? Уз то, какво је значење онога моста и реке коју је речени војник угледао?
3. Григорије: Удубљујући се у ове речите представе, Петре, даје нам се да промислимо о накнадама за почињена дела, које оне јасно изображавају. Он, наиме, угледа праведнике где прелазе у она благопријатна места преко реченога моста, управо стога што је уистину тесан пут што води у живот,[1] а виде и смрадни речни ток како протиче испод овога, будући да овде (на земљи), свакога дана изнова, трулежни ток плотских страсти тежи да нас одвуче наниже.
4. Што се тиче пак загушнога облака који се дотицаше станишта појединих, док се станова других не могаше ни најмање коснути, ово је стога што су веома бројни они који творе многа добра дела, но и даље притом, у својим помислима, налазе насладу у ужицима плоти; праведно је стога то што, онамо, облак задаха притешњује оне који су у овоме веку налазили насладу у трулежним хтењима плоти. Овога ради и блажени Јов, изједначавајући прохтеве плоти с трулежношћу, о распусноме (човеку) изриче овакав суд: Црви се њиме наслађују.[2] Није, пак, необично то што станишта оних који су своја срца савршено очистили од сваке телесне страсти не дотиче смрадни облак о којему смо говорили
5. Вредно је приметити и да речени задах пристизаше у виду облака, а ово бива стога што плотске насладе, без сумње, помрачују ум који је уза њих пристао, те он већ није кадар да види блистање истините светлости,[3] будући да, што се више кроз насладе везује за оно нижње, његов вид у све већој мери бива замагљен за вишње ствари.
6. Петар: Ваља ли, дакле, сматрати да је, позивајући се на Свето Писмо, могуће доказати да плотска прегрешења бивају кажњена подношењем несносног задаха?
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Мт 7,14
  2. Јов 24,20
  3. Уп. Јн 1,9

Comments are closed.