ДИЈАЛОЗИ – ПОВЕСТИ О ВРЛИНАМА И ЧУДЕСИМА ИТАЛСКИХ ОТАЦА

 

ДИЈАЛОЗИ
Повести о врлинама и чудесима италских отаца
 

 
КЊИГА III
 
Глава XXIII
О ИГУМАНУ ПРЕНЕСТИНСКЕ ГОРЕ И ЊЕГОВОМ МОНАХУ ПРЕЗВИТЕРУ
 
1. Григорије: Град Пренест лежи у подножју горе, на чијем се врху уздиже манастир Светог Петра апостола, чесна обитељ слугу Божијих.[1] По приповедању оних са којима сам се упознао још за време боравка у манастиру, необичном чуду, о којему ћу сада говорити, монаси ове обитељи су непосредни сведоци. Онде, дакле, живљаше игуман ретких врлина, који беше одгојио једнога монаха, руководећи га тако мудро, да овај узрасте у пуноти сваке добродетељи, у мери достојној дивљења. Видећи га овако усавршена у страху Божијем, одреди га да прими чин презвитера овога манастира.
2. Након рукоположења, пак, овај дознаде, преко некаквог откривења, да му се ближи смртни час. Заиска стога од свога игумана да му допусти да себи припреми гроб. Овај му одврати: “Заиста, мени ваља умрети пре тебе, но ипак иди и припреми себи гроб како ти је жеља”. Презвитер оде и ископа себи раку. Не много времена након тога, старац игуман, погођен снажном огњицом, дође на измак животних снага, те заповеди монаху презвитеру који се налазио крај њега: “Положи ме у гроб који си припремио за себе”. Овај приговори: “Не знаш ли да ћу ти убрзо следовати, па како ће нас тада моја рака примити обојицу?” Но, игуман прекрати разговор казујући: “Учини како сам ти рекао, јер ће нас овај гроб лако оба примити”.
3. Умре, дакле, старац и би сахрањен у гроб што га презвитер беше себи приправио. Но, убрзо се и овај нађе оборен тешком слабошћу која се погоршаваше, како би га убрзо довела до животне кончине. Његово тело братија однесе до гроба што га беше сам себи ископао; но, када отворише овај, сви присутни схватише да га немају где спустити, јер мошти игумана који овде беше први погребен заузимаху читаву раку. Док монаси, који су тело сабрата донели до гробног места, међу собом говораху да им је немогуће да га овде положе, један од њих ускликну: “О, оче игумане, где је сад оно што си рекао, да ће овај гроб бити довољан за обојицу?”
4. На овај повик, истога часа, пред нетремичним погледом свију, ето где се мошти игумана, које беху положене наузнак, окренуше на бок, остављајући у гробу празан простор где ће бити положено тело презвитера. И у смрти, дакле, старац беше одржао реч коју је дао за живота, постаравши се да се гроб покаже довољним да их обојицу прими.
5. Но, како се чудо о којем сам ти управо говорио одиграло крај града Пренеста, у манастиру Светог Петра, да ли си рад да саслушаш и шта се, у овом нашем граду, догодило чуварима цркве у којој су похрањене мошти поменутог апостола?
6. Петар: Веома сам рад, и молио бих те да ми изложиш све о томе.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Поменути манастир се налазио изнад Пренеста, данашње Палестрине. Пренестинска гора је станиште и монахиње пустиножитељке Херундине (IV, 16,1).

Comments are closed.