ДИЈАЛОЗИ
Повести о врлинама и чудесима италских отаца
КЊИГА II
Глава XVIII
БЕНЕДИКТ У ДУХУ ПРОЗИРЕ КРАЂЋУ БАЧВЕ СА ВИНОМ
У оно време наш Егзиларат,[1] којега си и сам упознао већ као монаха, беше послан од стране својега господара да у манастир, човеку Божијему, однесе два дрвена суда – што их обично зову фласконима – пуна вина. Овај, дакле, предаде један од њих, док други пак, током путовања, негде сакри. Човек пак Божији, којему дела почињена у тајности не могаху остати прикривена, прими онај један суд са благодарношћу, но младића који се спремао да оде опомену, казујући: “Припази се, сине, да како не почнеш пити из онога фласкона што си га сакрио, већ га накрени веома опрезно, еда би познао шта се у њему налази”. Веома пометен, младић остави човека Божијег. У повратку, пак, хотећи да испита оно што је чуо, отиде те накрену речени суд, из којега сместа изађе ван једна змија. Ужаснут овиме што је обрео у вину, млади се Егзиларат нађе обузет не малим страхом због зла које је починио.
НАПОМЕНЕ:
- Повест необично наликује оној у III, 14,9, где слуга остаје анониман. Према подацима из Григоријевих писама, Егзиларата касније затичемо као епископа на Сицилији.
