ДИЈАЛОЗИ – ПОВЕСТИ О ВРЛИНАМА И ЧУДЕСИМА ИТАЛСКИХ ОТАЦА

 

ДИЈАЛОЗИ
Повести о врлинама и чудесима италских отаца
 

 
КЊИГА II
 
Глава ХIХ
О МАРАМИЦАМА КОЈЕ ЈЕ НА ДАР ПРИМИО ЈЕДАН МОНАХ
 
1. Недалеко од манастира стајаше једно омање место, у којем се, на Бенедиктову проповед, знатан број житеља беше обратио од идолске заблуде ка вери у Бога. Овде наставаше и мала обитељ девственица, те се слуга Божији стараше да овамо често одашиље своје монахе, како би духовно утврђивали ове душе. Једнога дана, по обичају, посла једног од ових, те речени монах, након што је окончао своју поуку, на молбе ових монахиња, прими на дар неколико марамица и сакри их у недра.
2. Но, тек што се беше вратио, човек Божији, силно ражалошћен, стаде да га прекорева, казујући: “Како ли ти се то увуче у недра неправда?” Монах, сметнувши с ума шта је учинио, остаде запањен, не могући да схвати због чега га прекорева. Рече му тада: “Не бејах ли, можда, присутан онде, у часу када си од слушкиња Божијих примио оне марамице и ставио их себи у недра?” Монах истога часа припаде к његовим ногама, раскајан што се неразборито понео, те баци из недара марамице што их онде беше сакрио.

Comments are closed.