ДИЈАЛОЗИ – ПОВЕСТИ О ВРЛИНАМА И ЧУДЕСИМА ИТАЛСКИХ ОТАЦА

 

ДИЈАЛОЗИ
Повести о врлинама и чудесима италских отаца
 

 
КЊИГА IV
 
Глава IX
О ИСХОДУ ДУШЕ МОНАХА СПЕЦИЈА
 
1. Од истих сам ученика овог преподобног слушао и како два мужа племенитог рода, обојица изучивши световне науке, браћа по рођењу, један од њих по имену Специје а други Григорије, пригрлише монашки живот подвргавши се Правилу досточеснога Бенедикта. Овај их поштовани отац упути у манастир који је устројио покрај Терацинума. Они пак, у време док борављаху у свету, поседоваху знатан иметак, но разделише га у потпуности убогима поради спасења својих душа, те читав свој век проведоше у овом манастиру.
2. Један од њих, Специје, нађе се послан у оближњи град Капуу, ради повереног му старања о манастирском добру. Тих дана Григорије, његов брат, обедоваше за трпезом са братијом, те узневши се у духу (=нашавши се у иступљењу, имајући виђење), погледа и виде душу својега брата Специја где исходи из тела, премда се овај налазио удаљен. Објави ово без оклевања сабраћи, те журно отпутова; свога брата затече већ погребена. Рекоше му, пак, да је његова душа напустила плот управо у часу у којем овај беше удостојен реченог виђења.

Comments are closed.