ДИЈАЛОЗИ – ПОВЕСТИ О ВРЛИНАМА И ЧУДЕСИМА ИТАЛСКИХ ОТАЦА

 

ДИЈАЛОЗИ
Повести о врлинама и чудесима италских отаца
 

 
КЊИГА II
 
Глава XXVIII
О СТАКЛЕНОЈ БОЦИ, КОЈА ЈЕ, БАЧЕНА НА КАМЕН, ОСТАЛА ЦЕЛА
 
1. У време док је велика глад харала Кампанијом, човек Божији беше раздао убогима све манастирске залихе; у остави не беше већ другога до мало уља у једној стакленој боци. Управо тада, појави се у манастиру један подђакон, именом Агапит, усрдно молећи за мало уља. Човек Божији – вољан да раздели на земљи све што је поседовао еда би двојином примио на небесима – заповеди да потражитељу предају управо оно мало уља што је остало. Но, монах задужен за оставу, премда је чуо игуманову заповест, не пође да је изврши.
2. Нешто касније, када га светитељ упита је ли дао оно што му беше наложено, монах одговори да није учинио речено, јер, да беше и ово предао, братији не би претекло баш ништа. Разљућен, човек Божији заповеди тада осталој братији да кроз прозор баце ову боцу са мало уља у њој, еда се у манастирској остави не би нашло ничега што је плод непослушања. Тако и учинише. Испод реченог прозора отвараше се дубок понор, препун огромних стена. Боца, пак, снажно хитнута, удари о камен па ипак остаде цела, као да и не беше избачена. Она се, дакле, не беше разбила, а уље се не нађе проливеним. Човек Божији посла тада да је донесу и предаде је – нетакнуту каква беше – поменутом подђакону. Сабравши потом братију, пред свима строго укори непослушног монаха због његове надмености и маловерја.

Comments are closed.