ДИЈАЛОЗИ – ПОВЕСТИ О ВРЛИНАМА И ЧУДЕСИМА ИТАЛСКИХ ОТАЦА

 

ДИЈАЛОЗИ
Повести о врлинама и чудесима италских отаца
 

 
КЊИГА II
 
Глава X
О ПРИВИДНОМ ПОЖАРУ У МАНАСТИРСКОЈ КУХИЊИ
 
1. Тада, у присуству човека Божијега, одлучише да на ономе месту прекопају тле. Продревши копањем до поприличне дубине, братија онде обрете идола изливеног од бронзе, те га, неким случајем, привремено одложи у кухињу. Изнебуха, угледаше где се оданде појави знатан пламен, те, како се указивало очима свих монаха, огањ стаде да спаљује читаво здање.
2. Док су, уз престрашене повике, довлачили и проливали воду, настојећи да обуздају пожар, потакнут овим метежом, дође и човек Божији. Овај, пак, увиђајући да речени огањ беше присутан само у очима браће, док га у његовима ни најмање не бејаше, приклонивши главу, сместа припаде на молитву. Призва тако изнова братију, коју беше затекао обмануту овим привидним огњем, њиховом властитом очињем виду, те угледаше где кухињске просторије стоје нетакнуте, док се преварни пламен непријатеља од искони не могаше више нигде видети.

Comments are closed.