ДИЈАЛОЗИ
Повести о врлинама и чудесима италских отаца
КЊИГА IV
Глава LIV
О ПОГРЕБЕЊУ ПАТРИЦИЈА ВАЛЕРИЈАНА
1. Јован,[1] муж достојан највише хвале, који се у овоме граду стара о месту префекта, и чија нам је озбиљност и истинољубивост добро знана, посведочио ми је да у граду званом Бриксија[2] беше преминуо патрициј по имену Валеријан. Епископ овога града, примивши извесну накнаду, додели овоме место у храму ради погребења.[3] Валеријан пак, све до позне доби, провођаше распусан и немаран живот, и не помишљајући да би се како обратио од својих непочинстава.
2. Оне, дакле, ноћи, након његовог погребења, свети мученик Фаустин, у чијем храму беше сахрањено Валеријаново тело, јави се храмовном чувару, казујући му: “Иди и реци епископу да уклони ван ово смрадно трупло, које је овде допустио да се смести. Не учини ли ово, умреће кроз тридесет дана”. Чувар се пак поплаши да епископу повери ово виђење те, премда беше опоменут још једном, не имађаше храбрости да ишта прозбори. И ето где, тридесетог дана након овога, епископ овога града, премда је с вечери здрав и крепак отишао у постељу, премину напрасном смрћу.
НАПОМЕНЕ:
- О Јовану в. III, 10,1.
- Данашњи град Бреша.
- Григорије се у Риму, а и шире, усрдно борио против овог укорењеног и веома спорног обичаја.
