ДИЈАЛОЗИ – ПОВЕСТИ О ВРЛИНАМА И ЧУДЕСИМА ИТАЛСКИХ ОТАЦА

 

ДИЈАЛОЗИ
Повести о врлинама и чудесима италских отаца
 

 
КЊИГА III
 
Глава IV
О ДАЦИЈУ, ЕПИСКОПУ ГРАДА МЕДИОЛАНА, И О ИЗГНАЊУ НЕЧИСТОГ ДУХА ИЗ ЈЕДНЕ КУЋЕ
 
1. У време истога императора, епископ Медиолана, Дације,[1] путујући ка Константинопољу,[2] ради некаквих питања везаних за своју службу, дође у Коринт. Овде се даде у потрагу за каквом пространијом кућом, у којој би се могао сместити са читавом својом пратњом, али не успеваше да је нађе. Изненада, из далека угледа некакво здање које му се, величином, чинило сасвим прикладним. Заповеди, дакле, да га припреме како би овде отпочинули. Но, становници овога места га упозорише да је у овој кући немогуће боравити, будући да је већ годинама запоседнута од стране некаквог демона, те је због тога и напуштена. Преподобни Дације на ово одврати: “Управо стога нам се и ваља сместити овде, ако ли је ненавидник запосео овај дом како би изагнао људе”. Наложи, дакле, да све буде уређено и спокојно уђе у речену кућу, спреман да поднесе битку са непријатељем од искони.
2. У глуво пак доба ноћи,[3] док човек Божији беше на починку, зли дух уз силне повике и заглушујућу грају стаде да опонаша лављу рику и блејање оваца, њакање магараца и сиктање змија, гроктање свиња и цијукање мишева. Дације пак, изненадно се пренувши од овог демонског подражавања животињских гласова, одједном устаде силно разљућен, те стаде да виче на непријатеља од искони колико год му је дах допуштао: “Красно ли си окончао, о бедниче! Ти ли си онај што каза: Више звезда Божијих подигнућу престо cвoj, изједначићу се са Вишњим.[4] Гле, због охолости своје постао си налик свињама и мишевима. Управо ти, што си се безумно надимао да опонашаш Бога, ето где најпосле, како ти и приличи, опонашаш скотове!”
3. На ове се речи зли дух нађе силно постиђен, видећи себе исмејана и поражена. Како се и не би обрео киптећи од беса, он који не нађе више смелости да уђе у ову кућу, како би се, по обичају, разметао својим нечастивим чудесима? Након овога збивања, пак, овај дом постаде обиталиштем верујућих људи будући да, од часа када је у њега ступио само један човек непостидне вере, одавде би изгнан дух обмане и безверја.
4. Но, немојмо се даље задржавати на давно протеклим збивањима. Време је да се изнова позабавимо догађајима нашега доба.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Спомен светог Дација се слави 14. јануара. Упокојио се 552. године. Мошти му почивају у базилици Светог Виктора у Милану.
  2. Почетком 538, Дације одлази у Рим како би подстакао византијску интервенцију у Лигурији. На његов наговор, Медиолан бива заузет од стране Византинаца, а потов изнова пада у руке Гота, те се затиче страховито разорен. Након овога Дације је приморан да борави ван своје епархије, све до кончине, 552. године.
  3. Intepestae noctis: у глуво доба ноћи епископ бива сведоком демонских об-мана, на какве наилазимо и код Атанасија, Vita Antonii 9,5.
  4. Ис. 14, 13-14

Comments are closed.