ДИЈАЛОЗИ – ПОВЕСТИ О ВРЛИНАМА И ЧУДЕСИМА ИТАЛСКИХ ОТАЦА

 

ДИЈАЛОЗИ
Повести о врлинама и чудесима италских отаца
 

 
КЊИГА IV
 
Глава ХVII
О УПОКОЈЕЊУ ДЕВСТВЕНИЦЕ ТАРСИЛЕ
 
1. Не тако ретко, поради утехе души која исходи из тела, јавља се сам онај који је и створитељ и поновни давалац живота. Вратићу се, поводом овога, на оно што се опомињем да сам већ приповедао у мојим омилијама на Еванђеље, односно моје тетке по оцу, Тарсиле.[1] Ова се, строгошћу живљења, високом мером уздржања и снагом непрестане молитве превасходећи своје две сестре, беше узвисила до највиших домета духовног савршенства. Њој се, дакле, у једном виђењу, указа Феликс, мој претходник, првоначалник Цркве града Рима, те, показујући јој пределе испуњене незалазном светлошћу, каза: “Дођи, примљена си у ово обиталиште светлости”.
2. Убрзо након овога она се, оборена грозницом, затече на измаку својих дана. Обичај је, пак, да се, у часу док људи и жене висока рода леже на самртном одру, многи саберу око њих како би тешили њихове сроднике. Тако се у ишчекивању Тарсилине кончине читаво мноштво окупи и око њене постеље. Но, одједном, подигавши поглед горе и угледавши Господа где јој приступа, она се обрати овима што стајаху око ње и, опомињући их, ускликну: “Одступите, одступите! Господ Исус долази!” и док нетремично упираше поглед к ономе кога је угледала, њена света душа напусти тело. Но, гле, посвуда се наоколо разли прекрасно благоухање, чија је сладост јасно откривала присутнима да се овде заиста беше обрео Источник свеколике сладости.
3. Када пак, по обичају, Тарсилино тело би разоденуто како би га омили, нађе се да јој је, од непрекидног пребивања на молитви, кожа на лактовима и коленима отврднула попут оне каква се среће у камила. Овим путем и њена плот, премда беживотна, сведочаше чиме је, у време док је живела, био заокупљен Тарсилин дух.
 
 
 


 
 
НАПОМЕНЕ:

  1. Григоријев отац, Гордијан, имао је три сестре: Тарсилу, Гордијану и Емилијану. Гордијана се удала након смрти својих сестара, које су пригрлиле мо-нашки живот. Света Тарсила се слави заједно са светом Емилијаном. Света Тарсила се упокојила 24. децембра 580. године, а преподобна Емилијана 5. јануара 581. године. Њихов спомен се слави 24. децембра. Мошти су им похрањене у цркви San Gregorio al Cielo, у Риму, тј. цркве која се налази на месту дома породица Аниција, где је свети Григорије и основао свој манастир.

 
 

 
 

Comments are closed.