ДИЈАЛОЗИ – ПОВЕСТИ О ВРЛИНАМА И ЧУДЕСИМА ИТАЛСКИХ ОТАЦА

 

ДИЈАЛОЗИ
Повести о врлинама и чудесима италских отаца
 

 
КЊИГА IV
 
Глава III
КАКО СУ САЗДАНА ТРИ ЖИВОТНА ДУХА
 
1. Три животна духа сазда,[1] дакле, свемогући Бог: један је што није заогрнут плоћу; други, што, премда овоме заоденут, са њоме ипак не умире; трећи, пак, будући у плбт одевен, умире скупа са њом. Дух, наиме, што плотију није одевен, ангелски је; човечији је дух онај што се овоме налази обавијен, али не познаје конца скупа са њоме; дух заоденут плоћу, који са плоћу и мре, дух је човеку корисних животиња као и свеколиког дивљег звериња.
2. Човек, дакле, саздан у средишту између ово двоје, будући нижи од ангела но виши од скотова, поседује овиме нешто сродно (=заједничко) с вишњим као и са нижњим. Бесмртношћу духа сродан је са ангелима, смртношћу пак плоти са скотовима, све док слава васкрсења не буде потрла и саму ову смртност, те плот, приљубљујући се духу, буде сачувана за непролазност, будући да и сам дух, Богу се приљубљујући, вечно живи у Овоме. Стога ни у оних што бивају растрзавани на мукама, плот не бива трајно разорена; премда растачући се, она, наиме, наставља да бивствује, управо као што онај који греши духом и плотију, премда живећи неокрњен, без конца мре и духом и телом.
3. Петар: Поимању верних благоугодно је то што збориш. Но, упитаћу те ипак, будући да тако јасно разлучујеш (животни) дух у човека од онога што је дат скоту, како нам ваља разумети кад Соломон вели: Рекох у срцу своме за синове људске да им је Бог показао да су као стока. Јер што бива синовима људским, то бива и стоци, једнако им бива. Те, појашњавајући своју мисао, додаје: Како гине она, тако гину и они, и сви имају исти дух; и човек ништа није бољи од стоке. Запечаћује најпосле закључујући: Све је таштина. Све иде на једно место; све је од праха и све се враћа у прах.[2]
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Три су врсте живих бића које Господ сазда, односно три врсте живих душа, како наш народ и Библија воли да каже.
  2. Проп. 3: 18-20

Comments are closed.