ДИЈАЛОЗИ – ПОВЕСТИ О ВРЛИНАМА И ЧУДЕСИМА ИТАЛСКИХ ОТАЦА

 

ДИЈАЛОЗИ
Повести о врлинама и чудесима италских отаца
 

 
КЊИГА III
 
ПРОЛОГ
 
Бавећи се оцима ближег нам доба, пропустио сам да прозборим понешто и о оним старијим, те би се дало учинити да сам сметнуо с ума Павлина,[1] епископа града Ноле,[2] који је по добу претекао а по врлинама пак надишао и многе од ових на које сам већ указао. Окрећем се, стога, сада нешто ранијим временима, обавезујући се да најсажетије што ми је могуће изложим збивања која су ми на уму. Уобичајено је да примери добродетељи бивају брзо запажени од стране оних који су овима по духу сродни; ето ради чега је и у наших старих, што су у угледању на праведнике свагда уобичавали да налазе путоказ властитим стопама, име поменутог светог оца брзо стекло особит углед, док су његова удивљујућа дела разгоревала њихову ревност. Неизбежно ми је, њихове часне седине ради, да ономе што су нам приповедањем предали у потпуности верујем, баш као да га бејах посматрао властитим очима.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Свети Павлин Нолски, не без разлога прозван и Милостиви, био је најпре сенатор римски а затим епископ у граду Ноли. Следовао је примеру свога пријатеља светог Амвросија Медиоланског и примио крштење, након чега се удаљио у Хиспанију, где се подвизавао у Пиринејским планинама. Не могући да остане прикривен, поради својих врлина, бива изабран за епископа града Ноле. Упокојио се 22. јуна 431. године. Мошти су му почивале у цркви Светог Вартоломеја у Риму све до 1909. године, када су пребачене у Нолу. Његов спомен се слави 23. јануара.
  2. Нола је град у Кампанији, који и данас носи исто име.

Comments are closed.