ДИЈАЛОЗИ – ПОВЕСТИ О ВРЛИНАМА И ЧУДЕСИМА ИТАЛСКИХ ОТАЦА

 

ДИЈАЛОЗИ
Повести о врлинама и чудесима италских отаца
 

 
КЊИГА IV
 
Глава VI
КАО ШТО СЕ ЖИВЉЕЊЕ ДУШЕ ДОК ОВА ОБИТАВА У ТЕЛУ ОПАЖА ПО КРЕТЊАМА УДОВА, ТАКО СЕ ПО МОЋИ ЧУДОТВОРЕЊА ДА ЗАКЉУЧИТИ ДА ДУШЕ СВЕТИТЕЉА НАДЖИВЉАВАЈУ ПЛОТ
 
1. Григорије: Затекнем ли твоје срце у ваљаном настројењу, неће ми бити одвећ тешко да ти укажам на доказе ове тврдње. Реци ми: да ли би уистину свети апостоли и мученици Христови презрели садањи живот, одбацивши (=предавши) своје душе кроз усмрћење плоти, да не беху тврдо уверени да им души потом следује у многоме истинитије живљење? И сам казујеш да ти је живљење душе, у време док ова настава у плоти, могуће познати по телесним кретњама. Но, ето где ови, који своје душе поверише смрти, имајући уздање у њихово надживљавање пропадљиве плоти, просијавају из дана у дан чудесима што их творе. Њиховим чесним моштима притичу, ево, болесни и примају исцељење, док се кривоклетници пак затичу мучени нечистим духом, притичу одемоњени (=ђавоимани) и бивају ослобођени, губави и очишћују се, бивају доношени умрли и васкрсавају.
2. Промисли, дакле, какво ли тек мора бити живљење њихових душа, на месту где обитавају сада, кад видимо где овде међу нама чак и њихова тела, премда беживотна, живе преко толиких чудеса. Стога, ако ли те покрети удова осведочавају о живљењу душе током њеног присуства у телу, зашто би посумњао у живот душе разлучене од тела, живот који се јасно пројављује чак и преко беживотних костију, кроз благодатну моћ чудотворења?
Петар: Како ми се чини, ништа се не да успротивити твојему расуђивању: из овога што спознајемо преко видљивог, дужни смо да поверујемо и у оно што не видимо.

Comments are closed.