ДИЈАЛОЗИ – ПОВЕСТИ О ВРЛИНАМА И ЧУДЕСИМА ИТАЛСКИХ ОТАЦА

 

ДИЈАЛОЗИ
Повести о врлинама и чудесима италских отаца
 

 
КЊИГА II
 
Глава ХХII
ЧОВЕК БОЖИЈИ, УКАЗАВШИ СЕ У ВИЂЕЊУ ДВОЈИЦИ СВОЈИХ УЧЕНИКА, УСТРОЈАВА ИЗГРАДЊУ НОВОГ МАНАСТИРА
 
1. Григорије: Другом пак приликом, некакав благочестиви човек га мољаше да пошаље неколицину својих ученика, како би на његовом поседу, покрај града Терацинума, устројили манастир.[1] Прихвативши овај предлог, преподобни Бенедикт одабра неколицину од браће, постави им игумана и назначи онога који је по старешинству имао да стоји одмах до њега. Док су се пак припремали да крену, обећа им следеће, казујући: “Идите, а ја ћу вам доћи у тај и тај дан, како бих вам назначио где ваља зидати храм, где трпезарију за браћу, где гостопримницу и све што је уз ово још потребно. Примивши, дакле, благослов, ови не часећи отпутоваше, те, жељно ишчекујући утврђени дан, стадоше да припремају све што су сматрали неопходним за оне који су имали да дођу у пратњи њиховог великог оца.
2. Но, управо током ноћи која је претходила освиту реченога дана, човек се Божији у сну јави служитељу Господњем што га је поставио за игумана а исто тако и његовом проигуману, те их, до најмањих појединости, упути о начину како ће зидати потребна здања. Уставши ода сна, они поверише један другоме шта су у виђењу угледали. Па ипак, не поклањајући поверења овом виђењу, узеше да очекују долазак човека Божијег, како им беше и обећао.
3. Но, како се човек Божији утврђенога дана не беше појавио, ови, ожалостивши се, отидоше тада к њему, говорећи: “Оче, по твоме обећању, надали смо се да ћеш доћи како би нам указао где нам ваља зидати манастирске зграде, али се ти ниси појавио!” Он им пак одврати: “Зашто браћо, зашто тако говорите? Нисам ли пак, по обећању, заиста дошао?” “Када си дошао?”, чуђаху се они. “Не показах ли вам се обојици док бејасте на починку, поучавајући вас подробно о положају свакога здања? Идите, дакле, те зидајте сваку просторију понаособ по виђењу које сте имали”. Чујући ово, испунише се великим удивљењем, те, вративши се на речено место, устројише све према назнакама примљеним у сну.
4. Петар: Волео бих да ми објасниш каквим ли начином човек Божији могаше отићи на толику удаљеност како би поучио оне што спаваху, те како га ови још могаху чути и препознати у виђењу.
Григорије: Зашто си збуњен, Петре, испитујући след изложених збивања? Није ли ван сваке сумње то да је дух, по природи својој, покретљивији од тела? Са сигурношћу, наиме, знамо, што нам и Писмо потврђује, да пророк би узет у висину, те из Јудеје у једном трену пренесен у Халдеју са својим обедом, па након што овом храном снабде другога пророка, обрете се наједном изнова у Јудеји.[2] Ако, дакле, у једном трену пророк Авакум могаше отићи тако далеко, па још и у телу својему, како би однео јело Данилу, зар је необично то што оцу Бенедикту би дано да се у духу запути братији док спаваху, како би духу њиховом назначио оно за чиме беху потребити? Као што пророк у телу отиде, еда би однео телесну храну, тако се исто овај запути у духу, да би се постарао за утемељење духовнога живљења.
5. Петар: Твоје су речи, признајем, баш као руком однеле сваки траг сумње из мојега ума. Сада бих пак био рад да упознам какав беше овај надасве узвишени муж у своме свакидашњем начину обраћања.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. О Терацинуму види напомену у III, 7,1. Манастир светог Бенедикта, овде саграђен, у познијим документима се помиње као Sanctus Stephanus de montanis.
  2. Дан. 14, 28-32

Comments are closed.