ДИЈАЛОЗИ – ПОВЕСТИ О ВРЛИНАМА И ЧУДЕСИМА ИТАЛСКИХ ОТАЦА

 

ДИЈАЛОЗИ
Повести о врлинама и чудесима италских отаца
 

 
КЊИГА II
 
Глава ХХI
О БРАШНУ, ОБРЕТЕНОМ ПРЕД МАНАСТИРСКОМ КАПИЈОМ У ВРЕМЕ ГЛАДИ
 
1. У друго доба, навали на област Кампаније велика глад[1] и све притешњиваше знатна оскудица у храни. И у Бенедиктовом манастиру поче да понестаје брашна, те залихе хлеба беху посве исцрпљене, све док се најпосле, у време обеда, за свеколику братију не могаше наћи више од свега пет хлебова. Видећи своје монахе ожалошћене, преподобни отац одлучи да исправи посусталост њиховога духа благим укором, храбрећи их уједно оваквим обећањем, те говорећи: “Зашто се ваш дух жалости због оскудице у хлебу? Данас га, заиста, има мало, но сутра ћете га већ имати у изобиљу”.
2. Нареднога, дакле, дана, обретене беху пред манастирском капијом вреће напуњене са бар двеста модија[2] брашна, но чијим га је посредством свемогући Бог овамо послао до данас остаде непознато. Гледајући ово, братија узнесе хвалу Господу, научивши да се ни у обиљу ни у оскудици не ваља препуштати маловерју.
3. Петар: Реци ми, молим те, ваља ли веровати да пророчански дух свагда обитаваше у слуги Божијему, или испуњаваше његов ум само на пролазне тренутке?
Григорије: Пророчански дух, Петре, не просветљује без престанка ум пророка, јер, као што је о Духу Светоме писано да дише где хоће,[3] ваља нам знати и да дише када жели. Стога се и догоди да се Натан, на питање царево (=Давидово) је ли му допуштено зидати храм, испрва сагласи, да би потом ово одрекао.[4] Овога ради и Јелисеј, видећи ону жену где плаче а не знајући разлога, слузи који хоћаше да је удаљи каза: Остави је, јер јој је душа у јаду, а Господ сакри од мене и не јави ми.[5]
Свемогући Бог је устројио ово по промислу своје неизмерне милости, како би, каткада дајући а каткада опет одузимајући дух пророштва, уједно и узносио умове пророка до крајњих висина и чувао их у смирењу. Наиме, бивајући Духом просветљени, ови познају шта им је дато да по Богу буду, те опет, остајући овога лишени, увиђају шта су сами по себи.
4. Петар: Управо је тако као што казујеш, расуђивање то у потпуности потврђује. Но, молио бих те, настави да ми приповедаш све што ти је у сећању односно светога оца Бенедикта.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. О глади у Кампанији, какве су у то доба биле учестале, погледај и II, 28,1.
  2. Modius, римска мера за жито (= 16 секстарија или 1/3 амфоре или 1/6 медимна), око десет и по литара.
  3. Јн З,8
  4. Уп. 2 Сам 7,1-17
  5. 2 Цар 4,27

Comments are closed.