ДИЈАЛОЗИ – ПОВЕСТИ О ВРЛИНАМА И ЧУДЕСИМА ИТАЛСКИХ ОТАЦА

 

ДИЈАЛОЗИ
Повести о врлинама и чудесима италских отаца
 

 
КЊИГА III
 
Глава XXXII
О АФРИЧКИМ ЕПИСКОПИМА, КОЈИМА СУ АРИЈАНЦИ ВАНДАЛИ ОДСЕКЛИ ЈЕЗИКЕ ДО КОРЕНА, ЗБОГ ОДБРАНЕ ПРАВОСЛАВНЕ ВЕРЕ
 
1. Григорије: У време пак августа Јустинијана, док је у Африци беснео прогон што га беху подигли аријански Вандали противу живота православних, неколицина епископа, с дерзновењем, не престајаху да подижу глас у одбрану истине. Краљ Вандала, видећи узалудним свако настојање да их речима и обећањима привуче на страну својејереси, помисли да ће сломити њихову постојаност подвргавајући их мучењу. Наложи им најпре да убудуће ћуте,не проговарајући у прилог истините вере; но, ови не могаху да остану неми пред кривоверном заблудом, страхујући да би својим ћутањем одавали утисак да су са њоме сагласни. Стога краљ најпосле, обузет јарошћу, даде да им одрежу језике све до корена. И гле запањујућег чуда, знаног многима од наших старих – и након овог језивог сакаћења, не имајући већ језика, ови епископи непромењено говораху у одбрану истине, како су чинили и раније.
2. Петар: Удивљујуће чудо, достојно запрепашћења
Григорије: Писано је, Петре, о Јединородном Сину Очевом: У почетку беше Реч, и Реч беше Бога, и Реч беше Бог. О чијој слави и сили још читамо: Све кроз Њега постаде.[1] Чему, дакле, чуђење, ако је Реч, која је и саздала језик, у уста лишена језика сместила реч? Петар: Ваљано казујеш.
3. Григорије: Епископи о којима говоримо, током овога гоњења, пребегоше у Константинопољ.[2] Кад се бејах задесио онде, дошавши к императору поводом црквених питања, сретох се са једним остарелим епископом, који говораше да је имао прилику да види уста ових архијереја како беседе, премда не имајући језика. Отворених уста, ови усклицаху: “Погледајте: немамо језика па ипак говоримо!” Присутни посматраху где се, како смо управо поменули, ка овим грлима отварала као каква јама, будући да им језици беху одрезани до корена; но, ипак, у њиховим се празним устима обликоваху савршено јасне речи.
4. Један од ових, пак, нашавши се оборен грехом срамне похоте, одмах беше лишен и овог чудесног дара, по праведном суду Божијем: овај, наиме, који не стајаше будан чувајући плоту уздржању, будући без плотскога језика, не могаше више задржати ни благодат речи. Но, довољно смо беседили о посрамљењу Аријеве јереси. Вратимо се сада приповедању о небесним знамењима објављеним недавно у Италији.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Јн 1,1-3. Због контекста пишемо Реч, као једно од значења Логоса.
  2. Виктор Витски (De persecut. Vand. 5,6) поименице помиње једног од епископа пребеглих у Константинопољ, Репарата, док Прокопије говори о већем броју епископа, који су поживели све до његових дана.

Comments are closed.