ДИЈАЛОЗИ – ПОВЕСТИ О ВРЛИНАМА И ЧУДЕСИМА ИТАЛСКИХ ОТАЦА

 

ДИЈАЛОЗИ
Повести о врлинама и чудесима италских отаца
 

 
КЊИГА II
 
Глава XXXII
О ВАСКРСЕЊУ УМРЛОГ ДЕТЕТА
 
1. Једнога дана запути се светитељ да с братијом ради у пољу. Један пак сељанин, носећи на рукама бездихано тело властитог сина, скрхан болом поради таквог губитка, дође у манастир. Запита овде за оца Бенедикта. Одговорише му да се отац налази у пољу с браћом. Не часећи, овај тада положи мртво синовљево тело пред манастирску капију те, просто обезумљен од жалости, журно крену у потрагу за чесњејшим оцем.
2. Управо у том часу, човек се Божији већ са братијом враћаше са пољских радова. Тек што га пресрете, сељанин, лишен својега чеда, стаде да запомаже: “Врати ми мојега сина, врати ми мојега сина!” Човек се Божији на ове речи заустави, те упита: “Јесам ли ти, можда, ја одузео сина?” Овај пак одврати: “Умро је мој син! Него, дођи да га васкрснеш!” Чујући ово, слуга се Божији веома ожалости, те каза: “Идите, браћо, повуците се. Творити таква чудеса приличи светим апостолима а не нама. Зашто нам налажете бремена што их нисмо кадри понети?” Но, сељанин, доведен до ивице очајања, настављаше да преклиње, уверавајући га да неће отићи од њега све док свога сина не буде примио жива. Слуга Божији најпосле упита: “Где је?” Човек одврати: “Ето, тело његово лежи на манастирском прагу”.
3. Како човек Божији пристиже овамо са братијом, спусти се на колена, простре се потом над детињим телашцетом, те, дижући руке у небо, мољаше се говорећи: “Господе, не гледајући на моја сагрешења већ на веру овога човека што преклиње за васкрсење својега сина, поврати у ово тело душу што си је узео”.[1] Тек што беше завршио молитву, кад душа, враћајући се у детиње телашце, учини да ово стаде да подрхтава пред очима свију присутних. Беше очигледно да оно поскакује на овакав начин због некаквог посве несвакидашњег потреса. Бенедикт прихвати дечака за руку, жива и крепка, те га предаде његовом оцу.
4. Како видиш, Петре, не беше у његовој власти да сатвори ово чудо; наиме, он прими моћ да га изврши припавши на молитву.
Петар: Посве ми је јасно да бива овако, будући да ти примерима посведочаваш своје тврдње. Но, молио бих те да ми разјасниш јесу ли светитељи кадри да сатворе све што усхтедну, као и задобијају ли молитвом све оно што желе да приме.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Збивање које наликује ономе у 1,2,6. Свети Бенедикт се простире над детињим телашцетом попут пророка Јелисеја (2 Цар 4,34-35).

Comments are closed.