ДИЈАЛОЗИ – ПОВЕСТИ О ВРЛИНАМА И ЧУДЕСИМА ИТАЛСКИХ ОТАЦА

 

ДИЈАЛОЗИ
Повести о врлинама и чудесима италских отаца
 

 
КЊИГА IV
 
Глава XLII
О ДУШИ ЂАКОНА ПАСКАСИЈА
 
1. У време док бејах веома млад и још увек одевен у световне хаљине, од старијих и добро обавештених сам имао прилике да слушам како Паскасије, ђакон овог апостолског седишта, који нам је у заоставштину оставио беспрекорне и красно срочене списе о Духу Светоме, беше муж удивљујуће светости, свесрдно посвећен милосрдним делима, пријатељ сиротих, усавршен у крајњем самоодрицању. Но, током онога надметања које, овде у Риму, беше настало између Симаха и Лаврентија, разгоревајући притом силно узнемирење међу вернима,[1] овај се изјасни за постављање Лаврентија на архијерејски трон; затекавши се потом надвладан неслагањем свију, он остаде непоколебљив у своме расуђивању све до дана својега исхода, настављајући да испољава приврженост и даје преимућство ономе, коме је Црква, судећи о његовом дотадањем епископском делању, одбила да укаже поверење.
2. Паскасије, дакле, умре у време Симахова столовања на апостолском трону.[2] Како се потом један човек, поседнут од стране демона, дотаче његове далматике положене на погребни ковчег, обрете се истога часа исцељеним.
3. Доста касније, Герману,[3] епископу Капуе, којега сам се већ опоменуо, лекари одредише да, телесног здравља ради, упражњава купељи у Ангуланским термама.[4] Ушавши, дакле, на речено место, он обрете поменутог ђакона Паскасија, где се стара о одржавању ватре у пећима. Веома устрашен овим виђењем, упита га шта би могао тражити тако преизврсан муж на овоме месту. Овај пак одврати: “Упућен сам на место оваквога наказања, ни због чега другог, осим због тога што сам, на Лаврентијевој страни, устао против Симаха. Но, молио бих те да преклињеш Господа за мене, те ако ме, вративши се изнова овамо, не будеш затекао, знаћеш да си се нашао услишен”.
4. Од овога часа човек Господњи, Герман, сабра у мољењу свеколике своје силе, те, вративши се у терме кроз неколико дана, не затече Паскасија на ономе месту. Будући, наиме, да овај беше сагрешио не из злобе, већ по незнању, беше му могуће да се након смрти очисти од свога прегрешења.
5. Па ипак, треба веровати да управо преизобилно милосрђе које је указивао на овоме свету, беше оно што га је учинило заслужним да на ономе задобије милост, будући да онамо не беше већ у прилици да твори какву добродетељ.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Борба између Симахових и Лаврентијевих присталица трајала је од 498. до 507. године. Забележено је да је презвитер Гордијан, сродник светог Григорија и Лаврентијев присталица, убијен 501. године, током ових збивања.
  2. Паскасије се упокојио између 511. и 514. године, када умире и папа Симах.
  3. О светом Герману, епископу Капуе, в. II, 35,3 и IV, 8.
  4. Реч је о месту Ангулус, данашњем Citta Sant’ Angelo у близини Пескаре.

Comments are closed.