ДИЈАЛОЗИ – ПОВЕСТИ О ВРЛИНАМА И ЧУДЕСИМА ИТАЛСКИХ ОТАЦА

 

ДИЈАЛОЗИ
Повести о врлинама и чудесима италских отаца
 

 
КЊИГА IV
 
Глава LV
О ТЕЛУ ПРЕМИНУЛОГ ВАЛЕНТИНА, КОЈИ СЕ, НАКОН СМРТИ, ОБРЕО ИЗБАЧЕН ИЗ ЦРКВЕ
 
1. Још увек је међу нама преподобни брат Венанције,[1] епископ Луне, као и преизврсни Либерије, муж племенит и достојан крајњег поверења, од којих су ми оба потврдила повест о збивању које се недавно одиграло у Генуи,[2] додајући да су непосредни очевици овога њихови знанци.
2. У овоме граду, како веле, умре дефенсор Цркве Медиолана, именом Валентин, човек несталне природе, сав предан пролазним и лакоумним жељама. Његово тело би сахрањено у цркви Светог Сира Исповедника.[3] Но, усред ноћи, у храму се зачуше узнемирени гласови, баш као да неко бива изгоњен и на силу одвлачен из њега. Узнемирени овом буком, чувари притекоше и угледаше две приказе језива лика, које Валентину беху чврсто свезале стопала, те га, док овај кричаше и дозиваше помоћ, извлачаху ван из храма. Силно престрашени, људи се журно вратише својим постељама.
3. Како освану дан, отворише гробницу у коју Валентин беше положен, но онде не затекоше његово тело. Дадоше се, дакле, у потрагу изван храма, испитујући где би могло бити однето, те га најпосле обретоше у некаквом другом гробу, и даље свезаних ногу, управо какво и беше одвучено из цркве.
4. И по овоме можеш познати, Петре, да онима које сагрешења тешко обремењују, усуде ли се да себи потраже гроба на освештаном месту, следује да буду подвргнути суду и поради својих испразних очекивања, будући да их светост реченога места не ослобађа, већ разобличује и оптужује њихову лакомислену дрскост.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. О епископу Венанцију и његовом присуству у Риму, 594. године, в. III, 9,1.
  2. Након заузећа Медиолана од стране Лангобарда, септембра 569, бројни житељи Медиолана су пребегли у Генуу, односно данашњу Ђенову.
  3. Црква Светог Сира је древна катедрала, која се налази на стотинак метара источно од Porto vecchio.

Comments are closed.